Veslanje uz vodu za Klintonovu i Tramp protiv Trampa

Naredni korak bile su konvencije dve partije, koje se koriste kao mesto za zatvaranje glavnih slobosti koje su uočene tokom kampanje.

Hilari Klinton i Donald Tramp imaju jednu važnu sličnost, a to je visok procenat negativnih ocena u istraživanjima javnog mnjenja, što najdirektnije pokazuje odnos birača prema kandidatima. Kad je reč o Hilari, kao njene slabe tačke navodi se činjenica da je kandidat establišmenta, u zemlji u kojoj se uspeh Donalda Trampa objašnjava kroz borbu protiv establišmenta. Druga slabost je odnos pristalica Bernija Sandersa, a onda nakon toga ide njena dosadašnja politička karijera. S druge strane, stiče se utisak da je najveća prepreka ulasku Donalda Trampa u Belu kuću, upravo sam Donald Tramp.

Postoji nekoliko trendova koje treba pratiti, a oni najvažniji su svakako u vezi sa istraživanjima nakon velikih konvencija. Upravo su ovi događaji doneli velika pomeranja. Nakon konvencije republikanaca, istraživanja CBS su pokazala da su kandidati izjednačeni, sa po 42 odsto podrške. U anketi CNN Hilari je imala blagu prednost od dva odsto. Konvencija demokrata je mnogo toga promenila. Istraživanje CNN pokazalo je da su centralni partijski događaji doneli novih sedam odsto prednosti za Hilari Klinton, ili, u ukupnom rezultatu 52 odsto – 43 odsto za kandidatkinju demokrata. Šta su ključne stvari koje su desile?

Prvo, nema više nikakve sumnje da se Berni Sanders uključio svim srcem u kampanju. To se posebno videlo na konvenciji demokrata, kada je svojim najglasnijim pristalicama, koje su zviždale negodujući protiv Hilari Klinton, poručio: „Zvižditi je lako, a mnogo teže će nam biti da objasnimo svojoj deci zašto žive u Americi koju vodi Donald Tramp“.

S druge strane, Tramp kao da je minut posle sopstvene inače prilično uspešne konvencije zaboravio da je kandidat republikanaca, pa je sebi dozvolio da prvo pozove Rusiju da potraži nestale mejlove Hilari Klinton, a onda se obračunao sa Kajzirom Kanom, ocem američkog vojnika koji je poginuo u Iraku, a koji je govorio na konvenciji demokrata. Rezultati anketa pokazuju da, ako ste desno orijentisani republikanac, onda sigurno ne želite da vaš kandidat pozove obaveštajne službe druge države u pomoć, a još manje ste spremni da glasate za čoveka koji napada porodicu vojnika koji je poginuo noseći uniformu SAD. Tramp je situaciju u Republikanskoj partiji vratio na početak. Nakon smirivanja strasti unutar te partije, koja nije bila oduševljena njegovom pojavom – podsetiću da su Stop Tramp kampanju finansirali bogati republikanci, a ne demokrate, sada se ponovo pojavljuje nezadovoljstvo. Sve dodatno otežava činjenica da su protiv Trampa glas podigli nekadašnji zvaničnici američke vojske.

Iz ovoga se logički nameće pitanje da li je uspon Hilari posledica dobrog rad njenog štaba, ili ipak treba zahvaliti Donaldu Trampu na tome. Izgleda da demokrate dobro poznaju karakter Trampa, koji se ponaša, kako bi mi pecaroši to rekli, kao riba bucov, koja ne može da odoli a da ne skoči na svaki mamac.

Ovaj tekst je presek stanja i analiza na osnovu onoga što danas imamo od raspoloživih podataka, daleko od bilo kakvog predviđanja, pošto se politički procesi u Sjedinjenim Američkim Državama ozbiljno razlikuju onoga na šta smo mi navikli. Međutim, ako bih se usudio da pravim procenu, mislim da ovog teksta ne bi ni bilo da je kandidat Demokratske partije npr. sadašnji potpredsednik SAD DŽozef Bajden. Verujem da bi u tom slučaju ishod izbora bio odavno poznat. U ovom trenutku i Hilari Klinton i Donald Tramp mogu da se rukovode onom američkom izrekom „It is not over until it’s over“ jer je to zaista tako.