99,79

Evo, recimo, Mile Dodik ipak održao svoj hoće-piški neće-piški referendum čiji je rezultat ispao baš onako, polpotovski – 99,79 % A šta ono, podsetimo se, beše povod referenduma – pitanje da li ste za to da se 9. januar slavi i obeležava kao Dan Republike? Je li se deveti januar i pre referenduma slavio kao Dan Republike Srpske? Jeste? Zašto je onda održan referendum? E, to pitajte Dodika. Sigurno će vam nešto lepo reči.

Dobro, de, i vrapci pod strehama vlada svih ex-yu državica znaju da smisao Milovog referenduma nije nikakav Dan Republike nego – kako bi se to u Zapadnoj Srbiji reklo – „dizanje dževe“, što će reći stvaranje uzbune i pometnje – stručno rečeno haosa – ne bi li se u pometnji i haosu nešto ušićarilo. Stara je to strategija – i nije ekskluzivitet srpskih elita, ali srpske elite – uprkos lošem iskustvu – baš ne odustaju. Nije li slično bilo krajem osamdesetih i početkom devedesetih kada su srpske elite očekivale da će iz milionskih mitinga, pronošenja svetačkih kivota po dalekim krajevima i balvan revolucija iskrsnuti velika Srbija, a – šta bi? Srbija se okrnji, osiromaši, spade, što no se kaže, ni na šta.

Za razliku od klasične filozofije (i njenih derivata), koja naučava da su neprestani pokušaji da se određeni cilj postigne ponavljanjem istih postupaka, znak gluposti i tupoumnosti, srpska seljačka filozofija stoji na stanovištu da to tome ne mora biti tako, i da će cilj biti ostvaren, samo ako se dovoljno dugo pokušava.

Srbijanskom delu srpske političke elite u jednom trenutku je došlo iz dupeta u glavu da je pametnije koliko toliko urediti i nahraniti Srbiju u postojećim granicama – pa posle šta Bog da – ali ljuta krajiška krv ne miruje.

I – šta? Kakva je atmosfera posle referenduma? Ni pre nije bila sjajna, ali je sada dovedena do usijanja i razmene teških reči. Najpre je neki visoki bošnjački dužnosnik izjavio da je referendum priprema za rat, a na tu izjavu nije replicirao Mile – ili mi je njegova replika promakla – nego naš spoljni Dačić, koji je ratoborno uskliknuo: „Ako muslimani hoće rat, imaće ga“. Učinilo mi se da sam taj usklik već čuo u prošlosti, uz dodatak da mi – ako ne znamo da radimo, znamo da se bijemo. Ne mislim, naravno, da je novi srpsko-muslimanski rat na pomolu – mada je ratobornih (na obe strane) sve više – ali mislim da se, nastavi li se sa ovakvim politikama, krhki mir više neće bitno razlikovati od rata, a naročito me zabrinjava onaj referendumski procenat – 99,76 – koji svedoči da se ovde ama baš ništa nije promenilo.