Andrić i pčele (8)

Primetivši da ga gledam u neverici – Jugoslavija je u ono vreme, bar spolja, izgledala kao solidna, dugovečna, možda i večna tvorevina – reče Stojković, Andrić je rekao nemojte, Stojkoviću, potcenjivati moje životno i diplomatsko iskustvo, nemojte mislitida preterujem, Jugoslaviji je odzvonilo, brzo ćete se u to uveriti, samo se malo strpite, samo malo sačekajte. Setite se, Stojkoviću, rekao je nadalje Andrić, reče Stojković, da je vojni ataše pri mojoj ambasadi u Berlinu, pukovnik Vauhnik, čitavih mesec i po dana pre nego što je Oberkommando der Wermacht uopšte pomišljao o napadu na Jugoslaviju, depešom obavestio jugoslovensku vladu o predstojećem nemačkom napadu, a da predsednik takozvane jugoslovenske vlade, takozvani general Simović za – koga se po Beogradu, ne sasvim bez osnova, pričalo da je peder – Vauhnikovu, posredno i moju, depešu nije udostojio pogleda, a zašto – upita Andrić – zato što se Simoviću, napad Wermachta nije uklapao u privatni plan – bio je naumio da (u poslednji) čas uda ćerku- pa je našao za shodno da upozorenje o napadu naprosto ne pročita. General Simović, rekao je Andrić, nije voleo da čita ništa što bi remetilo njegov spokoj , zato iz predostrožnosti – i u nužnoj odbrani – nije čitao ništa, što je, uzgred rečeno, bila odbrambena doktrina, ne samo Simovićeve duhovne lenjosti, nego i Kraljevine Jugoslavije, carstva duhovne lenjosti i bede, dodao je Andrić. Jugosloveni se od svog nastanka od nasrtaja neprijateljskog, spoljašnjeg sveta brane nečitanjem i neobaziranjem. Nadvojvoda Franc Ferdinand, koga je upucao moj intimus, Princip, reče potom Andrić, bio je u pravu kada je rekao da je i najgora monarhija – a Kraljevina Jugoslavija je bila ubedljivo najgora – sto puta bolja od najbolje republike, pa ako je Kraljevina Jugoslavija, koja je bila sto puta bolja i uređenija država od SFR Jugoslavije propala za šest dana i završila u krvavim plemenskim pokoljima, zamislite, Stojkoviću, rekao je Andrić, koliko će sto puta goroj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, najgoroj od svih republika, biti potrebno da se raspadne i kako će samo krvavi biti plemenski ratovi koji će neminovno izbiti, već su počele prve čarke, ne promiče to mojoj pažnji.

Andrić je onda, opomenuvši me da nikom ne pričam šta mi je rekao, promenio temu, reče Stojković. Sve u svemu, rekao je Andrić, svedoči Stojković, jugoslovenstvo i prve dve-tri Jugoslavije – buduće, a biće ih još, nažalost neću doživeti – meni su se lično debelo isplatile, ne treba grešiti dušu, a isplatile bi se i drugima, samo da su umeli da se ponašaju, razmišljaju i postupaju odmereno, povučeno, mudro, a opet fleksibilno kao ja, ali jedan sam, izgleda, bio ja. Uzmimo tipičan primer, rekao je Andrić.