Aneksiona kriza

Dve (namerno) pogrešno navedene nove godine u jednom dubljem smislu su „tačnije“ od one koja se poklapa sa (polovično) važećim kalendarom. Jedna je, naime, stvar tzv. astronomsko vreme, sasvim je druga stvar „zaustavljeno“ vreme društava zapalih u stagnaciju, među kojima je, treba li uopšte reći, Srbija lider u regionu. „A i šire“.

Što će reći – ma koliko Srbija (često i protiv svoje volje) išla u korak sa astronomskim vremenom, u pomenutom zaustavljenom vremenu nije se pomakla iz doba Majskog prevrata i Aneksione krize. Stari srpski zanat, Majski prevrat, za sada je u stagnaciji – dok se se pojavi neki Apis ili dok Vulin ne vrati originalnog u Aleju velikana – ali je zato aneksiona kriza u jeku.

Šta je anektirano? Srpske svetinje, eto šta! Skupština Crne Gore izglasala nekakav zakon o verskim zajednicama (ili tako nešto) po mom skromnom mišljenju i još skromnijem poznavanju materije, smišljen ne zato da bi se „otimala“ sveta imovina SPC, nego da bi se mitropolit crnogorski i skenderijski, Amfilohije, onemogućio u naumu da Crnu Goru vrati u okrilje matuške Serbije – maksimalistički cilj – ili je bar – minimalistički cilj – pretvori u teokratiju iz XVIII veka u kome bi sve bilo vladičino i svaka ka vladičina.

Ipak ima nekih ustupaka gregorijanskom kalendaru. Ovoga puta ulogu princa Đorđa je odigrao Boškić Obradović, što je srećna okolnost, jer da je in charge bio princ, bratski MIG-ovi 29 bi već lećeli nad Podgoricom, a da je počem na vlasti bio Referendumski Lopov, Beograd bi do sada bio sravnjen sa zemljom.

Ovako, sve je prošlo bez žrtava u ljudstvu i materijalu, ako ne računamo par bubotaka koje je „popio“ „Gremlin“ Martinović, po meni zasluženo, jer je Boškić, ma koliki inače bio tupson, kao poslanik imao sva prava da „sazivu“ skreše u brk sve što mu je na umu, a Martinović je pokušao da ga u tome nasilno spreči.

Predvidivo, ujedinjeni opozicioni tupsonluk nije propustio priliku da Vučića optuži za izdaju kosovskog zaveta, nacionalnih interesa i „srpskog naroda u Crnoj Gori“, ne precizirajući pritom šta bi učinio da je on na mestu Vučića – da li bi zaratio sa Crnom Gorom (dakle sa NATO paktom) ili bi freskoslikani voz Visokog Unuka Đurića sa pruge Beograd-Slankamen premestio na prugu Beograd-Bar.

Sve se to inače odigrava (bolja reč – izigrava) u nazovidržavi koja već deveti dan nije u stanju da savata tzv. malčanskog berberina, seoskog đilkoša i seksualnog manijaka koji već decenijama otima devojčice, pa ih šiša „na kratko“ i potom siluje. Toliko za danas. Sutra sledi novogodišnja poslanica.