Antivladin pas

Otuda me je začudilo da ni jedna ovdašnja žutara nije podigla tiraž publiciranjem vesti da je zapovednik Udbe, Gašić, naredio operativcima BIA-e da uđu u trag vlasniku psa koji je ujeo Brnabićkinog kućnog ljubimca. Da li vest proverena? „Obično dobro obavešteni izvor“ od koga sam je saznao se kune da jeste, uz napomenu da vesti o BIA-i nikada ne mogu biti stopostotno proverene.

OZNA pre ili kasnije sve dozna, sledstveno ne treba sumnjati da će ući i u trag vlasniku zločinačkog psa koji se drznuo da ujede Brnabićkinu džukelu (koje li je, bože, rase, tipujem na pudla). Jao ti ga tom svatu ako se nakon ispitivanja – da ne kažem baš torture – ispostavi da je vlasnik ubistvenog psa simpatizer (ili daleko bilo – član) Đilasove stranke slobode i pravde, ne znam zašto ne i „istine i ljubavi“.

U tom slučaju, to će biti udarna vest. Već vidim naslov u Informeru: „Đilas napujdao (upisati ime vlasnika opozicionog psa) da napujda svoju džukelu da unakazi miroljubivog i golorukog premijerkinog psa koji je dostojanstveno pišao uz banderu, umal, grešna mi duša, ne napisah – „samo radio svoj posao“.

Nije nepoznato da najfantastičnije zamisli iz prošlosti, posle izvesnog vremena postanu banalna svakodnevica. Čuveni, recimo, konceptualista, Jozef Bojs, vaktile je šokirao jevropsku javnost najavom osnivanja političke stranke za životinje, ne prođe, eto, ni pola veka, a u Srbiji se pojaviše partijski organizovane džukele na koje se preliva nedodirljivost njihovih partijski organizovanih vlasnika.

No, dobro, ukoliko nešto procuri sa Banjice, saznaćemo epilog afere Brnabićkin pas, sada imamo preča posla, osvrt na auto-kolonu „podrške srpskom narodu u Crnoj Gori“, u kojoj (dal na čelu dal u sredini, dal na kraju, ne zna se) bio i Visoki Sin, a koja je u suboti predveče projurila autoputem kroz Beograd.

Budući da nisam završio ni TV očevid – čuvam stomak za danas (nedelja) – ne znam da li su razdragani građani na kolonu podrške bacali cveće sa novobeogradskih nadvožnjaka, kao što su to činili devedeset (mislim) prve, kad su tenkovi JNA krenuli na Vukovar.

Kao što je gvozdeno pravilo da je vest samo kad čovek ujede psa, pravilo je i da kad god kolone „podrške Srbima“- bile one tenkovske ili automobilske – krenu u bilo kom pravcu, ne prođe mnogo vremena, a da iz tog pravca ne nagrnu kolone Srba kojima je Srbija velikodušno dala podršku, da im na kraju ne da ni flašu vode. Osim po ceni od 10 maraka komad. O tome će biti reči koliko sutra, kad budu poznati rezultati (i posledice) izbora u CG. Do tada se možda sazna i ime vlasnika psa. Do tada zdravo.