Apstraktno i empirijsko

Prve stavke što se tiče, dibidus su u pravu, ali su u krivu po pitanju druge stavke.

Predizborne muljavine i izborni lopovluci spadaju u domen empirije, dočim je legitimitet apstrakcija koja, istina, i te kako utiče na empiriju, ali o tom ćemo potom.

Sa opozicione tačke gledišta, pa ako hoćete i tačke gledišta pravednosti (takođe jedne apstrakcije) novi skupštinski saziv jeste „lažan“ ali na način, recimo, na koji je lažna država Kosovo.

Saglasno ustavno-preambularnim halucinacijama, Kosovo je „južna srpska pokrajina“, u realnosti, međutim, znamo (znamo li u stvari?) kako tamo stvari stoje.

Vajkadašnji problem Srba (svih boja) je u tome što poražavajuće nevični apstraktnom razmišljanju, previše drže do apstrakcija dočim za empiriju ne haju.

Osim u (takođe empirijskom) smislu mažnjavanja, karanja sekretarica i ždranja na račun države.

To se stručno zove – duhovna lenjost, a to u praksisu znači očekivanje da apstrakcije obave posao koji se mora uraditi empirijski.

Kao što su takozvani srpski pregovarački timovi – do imbecilnosti uvereni da je uvaljivanje muda umesto bubrega delotvorno svuda u svetu – po inostranstvu prave budale od sebe – a u domaćoj javnosti ispadaju heroji – ponavljajući kao papagaji da „u srpskom ustavu lepo piše da je Kosovo srpsko“, isto to (samo sa drugim predznakom) rade i krugovi dvojke, građanski intelektualci i opozicija serbska.

Nema tog lopovluka, gnusobe, rugobe budalaštine – da ne nabrajam – koji se neće legitimizovati – u svetu apstrakcije manje-više sve je legitimno – ako se ne blagovremeno spreče u svetu empirije, dok su u fazi ekspres lonca.

A faza ekspres lonca bila je početkom dvehiljaditih. Setite se afere Bodrum, izbacivanja DSS-a iz kozačke skupštine…

I još koječega prekrivenog snegovima i šašem.

Da ne bude zabune. Prisustvo DSS-a u Skupštini za mene je bilo (i se dok nisu ugasili ostalo) teška muka duhu, donekle i lična uvreda, ali sam momentalno „oštro osudio“ obračun sa tom opskurnom sektom putem seljačkih dubara i marifetluka.

Davno je to bilo, ne sećam se više šta sam tačno tim povodom negde napisao – ili rekao u nekom intervjuu – ne bi me začudilo da sam bio napisao (ili rekao) da će povratak na stari put grešnika utabati put crnjim i gorim grešnicima.

Predbodrumska politička istorija Srbije bila je beskrajni niz Bodruma i skupštinskih obračuna seljačkim dubarama i marifetlucima, onda je došao peti oktobar i pokušaj da se unese malo reda u empiriju… Šta je potom bilo – znate. Šta će dalje biti – to ne zna ni Aco Srbin.