Auto bespuće

Elem, nakon što sam u četvrtak dva puta mimohodio slavijski velešadrvan – o čemu sam podneo uredan izveštaj – u petak sam potegao u Čačak, u posetu prijatelju, ali ovoga puta ne uobičajenom maršrutom Mladenovac, Topola, Rudnik, Milanovac, nego sam se – nahuškan državnom propagandom – odlučio da udarim Ibarskom magistralom, pa da se uključim na auto put Ljig-Preljina.

I – šta kažem? Kakvi su mi utisci sa auto puta? Dobri. Čak vrlo dobri. Putu se, fakat, nema šta prigovoriti, osim da je prekratak i da mu je zbog ( još uvek nedovršene) obilaznice oko LJiga – koja po mojoj proceni osim pravljenja stravične gužve (i profita nekom burazeru-preduzimaču) nema nikakvog drugog smisla – veoma teško prići.

Sve u svemu, stekao sam utisak da rečeni komad autoputa – koji bi mirne duše mogao biti i negde u Švajcarskoj – nakratko povezuje dva bespuća i da je u izvesnom smislu neka vrsta odmorišta između predljiške i postpreljinske saobraćajne (i svake druge) kalakurnice. No, dobro. Bolje išta nego ništa, što reko „naš narod“, čije će „najsavršenije pismo na svetu“ (i predstojeći zakon o njegovoj zaštiti), po ko zna koji put biti tema naše kolumne.

Stigavši na odredište – duže, uzgred, vozeći od Preljine do Čačkovog centa nego autoputem od LJiga do Preljine – na internetu sam se malo podrobnije obavestio o „nacrtu“zakona i doznao da se on ima doneti sa svetim ciljem zaštite „našeg identiteta“ i „naše tradicije“. Znam da sam vam se odavno popeo na glave sa Vukom Karadžićem, njegovom reformom jezika i njenim političkim posledicama, ali ne odoleti a da cenjenom publikumu – takođe po ko zna koji put – ne skrenem pažnju da je ta mnogohvaljena reforma – smišljena na bečkom dvoru i finansirana iz njegove kase – bila tako radikalan raskid sa tradicijom i takvo temeljno zatiranje slovenskog identiteta ćirilice, na kakvo se docnije nisu odvažili ni Lenjin, Lunačarski & Co.

Daleko sam od primisli da bi sada trebalo iznova reformisati Vukovo pismo – sakloni Bože, da ne bi Vuka i Kopitara najverovatnije ni ovo ne bismo imali – jer pazite: iako nije kompletno, iako tu nedostaje osamsto godina prethodne pismenosti, kulturno blago napisano, prevedeno i štampano Vukovom ćirilicom je neprocenjivo i svaka kontrareformska brljotina bi ga odgurnula u zaborav, u koji je Vukova reforma odgurnula prethodnu pismenost. Ali ipak bi trebalo malo porazmisliti da li autoputevi koji počinju usred bespuća, na koje se „uključuje“ neprohodnim obilaznicama i koji ponovo završavaju u bespuću, imaju neke veze sa „tradicijom“ koju visoki zakonodavac namerava da zaštiti zakonom.