Auto-put niskih pobuda

Proputovah, naime, najnovijim hitom u sumornom svetu srpske niskogradnje – auto-putem Miloš Veliki. I – šta kažem?

Kakvi su mi utisci?

Odlični, šta drugo da kažem.

Rastojanje od Beške do Preljine savladah za 1h, 50 min.

Nije mi, međutim, promaklo da saobraćaj od Surčinske petlje do pred Čačak, nije nešto naročito „intenzivan“, jedva je pokoji automobil/kamion promicao u oba pravca, što me navede na pomisao da je ili putarina previsoka ili je – stigmatizovan neimarom, Vučićem – i auto-put pod bojkotom.

Toliko o niskogradnji.

Prelazimo na niske pobude kojima, za razliku od auto-puteva, u Srbiji tradicionalno dobro ide.

Evo, recimo, na otvorenom prvenstvu Srbije u bulažnjenju onomad se u oštroj konkurenciji za žutu majicu izborila prvi fikus Vlade Srbije, Ana Brnabićeva, antologijskim lupingom da se TV N1 pretvara u političku, krv ti jebem, stranku.

Ono, fakat, upadljiva naklonost N jedinice prema Đidu, Guzijanu i Boškiću nije sporna, ali šta je, koji Sebastian, u tome loše i do kad će više Srbije (svih boja) – od kojih je svaka ogrezla u žestoki nadsaharski tribalizam – insistirati na „objektivnom izveštavanju“.

Tako nešto naprosto ne postoji, davno smo apsolvirali da je i ono najobjektivnije u čemernom svetu medija – objektivi fotoaparata/kamere – podložno manipulaciji fotografove/kamermanove/urednikove subjektivnosti.

Nije, dakle, problem u informatičkoj pristrasnosti i subjektivnosti – neka svako nudi svoj medijski espap, a cenjeni publikum neka bira – problem je u neskrivenoj težnji (svih boja) ka srpskom informatičkom imperijalizmu i hegemonizmu, što će reći ako je ikako moguće onemogućavanju ispoljavanja svih subjektivnosti osim one koja se smatra bogomdana, za šta, uostalom, vladajuća ima i sertifikat NJ. S. Irineja.

Koliko sam razabrao iz dostupnih (smušenih) informacija, vladajuća subjektivnost je pribegla nekakvim provajderskim marifetlucima ne bi li smanjila gledanost konkurentske, N jedinice. Što je, ako mene pitate, ćorav posao, kao što je ćorav posao preterano uzdanje u opštedostupnost informativnih programa RTS-a.

Iz sledećih razloga: smanjena gledanost N jedinice neće ni za promil smanjiti rejting Trija Fantastikus, opozicije uopšte, kao što RTS-ova sveprisutnost neće ni za „i“ podići Vučićev rejting, čak mi se čini da će se dogoditi suprotno jer medijska preeksponiranost pre ili kasnije dovodi do političkog strmopizda, na šta sam vaktile upozoravao JexS-a.

DŽaba sam, naravno, krečio.

Ali Brnabićkina ideja o televizijama kao političkim strankama uopšte nije loša.

Ne mora se gacat po blatu, a može se glasati SMS-om, nema laži nema prevare.

Ko zna.

Možda se Brnabićka pokaže kao vizionar.