Beograd, Andrićgrad na vodi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bas eto moj komentar nije objavljen (neko u redakciji Danas, te komenatre čim ih vidi – šalje u korpu za smeće) evo ga šaljem i sada: Rezultat autoritarne kulturne matrice našeg društva jeste da pojedinac uvek čeka da neka spoljna sila (bog, despot, sultan,patriski sekretar, …) umesto njega reši njegove probleme! Autoritet ga je uvek i ugrožavao i štitio. Ta nemogućnost da se emancipuje od autoriteta vodila ga je ka snižavanju ljudskih potencijala ka neodgovornosti za postupke. Stevana Sremca u našim: „nazovigradovima, u tim vulgarnim varošicama, podjednako nema ni tradicionalne ni gradske evropske kulture“. Isto je i danas! Umesto da postane građanin, radan, tolerantan, koji se sa drugima udružuje oko zajedničkih projekata, naš čovek je ostao lukav podanik, dovitljiv, sav usmeren na sopstveno preživljavanje, kakav je bio i u doba Osmanskog Carstva i komunizma. Dok građanin ima svest da kvalitet njegovog života zavisi od drugih građana, njihovog morala i operacionalih sposobnosti, dotle se podanik ne miri sa zakonima i uslovima građanskog društva, ne želi da o njima bilo šta zna, on misli da može da preživi pojedinačno i nezavisno od drugih.

   1. „Građanin, radan, tolerantan koji se sa drugima udružuje oko zajedničkih projekata“. Ovo zvuči kao definicija pripadnika neke stranke, a ne čoveka.

      1. Zašto?
         Misliš da se samo članovi stranke mogu udruživati oko zajedničkih projekata, a pojedinci to ne mogu ili je za njih neprimereno?
         Ali primera udruživanja pojedinaca oko zajedničkih pojekata, bez uplitanja stranaka, imaš koliko god hoćeš, čak i kod nas: na primer, nedavno su se ljudi u Rakiti udružili da bi oterali alavog „investitora“ koji se nameračio da im otme njihovu reku i ugura je u cevku. U Beogradu su tako udruženi građani (zasad) spasili jedan parkić.
         Ako ti baš smetaa navedena rečenica koju si naveo, samo zameni u njoj „udruživanje“ sa „samorganizovanje“ a „projekat“ zameni je sa „cilj“, pa rečenica postaje „Građanin, radan, tolerantan koji se sa drugima samorganizuje oko zajedničkih ciljeva“ i zvuči sasvim nestranački. Tu „cilj“ može biti svašta, od spasavanja reke ili parka, do rušenja tiranske i štetočisnke vlasti. I to bez ikakvih stranaka!

      2. Pa dobro, može posle i stranka, al samo građanska.

2. Eh, da nam je više takvih kao što je kultni pisac kultne kolumne, nije Beograđanin ali kao da jeste, moralni gorostas, idejni Guliver, duhovno sidro, karakterni Div, misaoni Titan (zamalo napisah Titić), kulturan i fin, uljudan, uglađen,, kršćanski džainista, nesinekurac, pravi Grandison vrline!

3. Сетих се сад како сам давне деведесет-и-неке сео на степениште испред филозофског са донекле необичном фризуром и како сам после минут чуо: „Е, види оног!“, што ме је изненадило јер тада још нисам разумео да је Београд ипак мало већа паланка од моје родне вароши…

   1. ..odnekle?!

   2. A otkud znaš da je taj ko ti je doviknuo „E, vidi onog!“ bio baš aboridžin Beograđanin, a ne neko iz neke nedođije, koje tog dana slučajno šetao Beogradom i nije mogao da se načudi šta sve ima u tom Beogradu? Između oostalog, i muškaraca s „donekle čudnim frizurama“?

   3. Prevarili te beogradski mangupi, Milivoje. To nije bio filosofski fakultet, nego viša geodetska škola.

4. Neko odradi jednoljub u guzicu Ćosića a neki multiljubopraktici došli u Beograd iz Levog Krivaka ljube dupeta crnogorskim i hrvatskim prouevropskim establišmentima, a tu i tamo coknu i neku domaću antievropsku guzičetinu.

5. Sve tvoje, Base, subotnje koumne obaraju rekorde po broju komentara, ali ne zato što su najbolje, nego zato što u „svetu neđelju“ ne izlazi tvoja kolumna, pa dokoni komentatori (sve 65+ starosti) nemaju drugu zabavu osim pisanja podfamoznih budalaština.

6. Ne pripadaju, Base, rođeni Beograđani kasti bramana,niti su rođena braća mitološkog „dobrog Srbina“Njih samo nervira što svi došljaci prave klanove i jedan drugome pomažu da se popnu na neki viši položaj, dok oni, po starobeogradskom običaju, jedni drugima odmažu.

   1. Tačno. Kao i svi Srbi van Srbije.
      Valja da smo „gladni“, ali ne kada smo prokleti!

7. Beograd će biti grad onda na primer kad na nekoj konferenciji Herta Miler izjavi da je sasvim legitimno da onaj do koga reči ne dopiru bude uhvaćen za šiju pa mu bulja bude napunjena šimikama, i onda kao reakciju na ovu potpuno razumnu izjavu ne dobije ostrvljeno krvožedništvo i penu koja „građanima“ krene na usta, penu belu i krvavu, nego ovacije i aplauz.

   Ili na primer, još veća strahota za „srbski svet“ , kad po njemu prošetaju dve delije u kožnim pantalonama bez dupeta, zagrljeni, i ne samo da ih niko ne napadne ni na koji način, ni dobacivanjem, nego da nikome to ne bude čudno, nego uobičajena pojava.

   Dok ovo ne bude, to veće naseljeno mesto je i gore od kasabe. Zato što je utripovalo da nije kasaba, nego velegrad, a nema ništa gore od palanačke veličine.

   Pa kaže:

   Krsta Mišić: „…velegrad je ovo.“

   Kriger: „Ma idite molim Vas, kakav velegrad.“

   1. Slazem se u potpunosti sa vama. Beograd je sto se tice gore napomenutih drustvenih normi jos na pocetku 20-tog veka i sto je najgore ne pomera se. Nasa zapadna etnicka braca su daleko odmakla a o zapadnim slobodnim drustvima da i ne govorim. Mi se kao drustvo jos isticemo i u netoleratnosti, diskriminaciji (ne mislim na rasnu) lokalnog tipa i to kreira drustvene slojeve koji zive u vakumu.

   2. BRAVISIMO!!!

8. Bravo! Dosta vise tog uzdizanja “metropole” Beograda! Pa Beograd nam je doneo Pink, estradu, rijaliti zvezde i sve nazadno sto vlada danasnjom kulturom u Srbiji. Dosta vise te bolesne Beogradizacije i razbacivanja novca cele Srbije na beogradski kič i luksuz.

9. To je druga stvar koja nervira rođene Beograđane. Mislim na objektivnu činjenicu, koju si pomenuo, mislim na te velikosrbe iz „vaskolikih pripizdina srpskog sveta“ koji su se ovde doselili, pa i na njih, rođene ovde, pada ljaga za ono što ti došljaci rade.

10. Svako može da postane Beograđanin, nije to neki specijalni uspeh, ako se misli na ličnu kartu sa adresom stanovanja. Nije teško postati ni Parižanin ili Njuorčanin, zašto bi bio specijalni uspeh postati Beograđanin.
    Ali u toj ličnoj karti nikada ne može biti upisano da su se zimi sankali niz Esada Pašinu ulicu, da su u maju krali trešnje iz dvorišta ludog Raje, da su jeli vruće đevreke kod Mite Pekare u Vojvode Stepe, da su ćoškarili kod starog voždovačkog bioskopa, popili prvo pivo kod Dalmatinca, gledali Džaju na treningu na pomoćnom Zvezdinom stadionu ……. Iz nekog razloga te su stvari ono što došljaci nikada ne mogu da oproste rođenim Beograđanima. I to mi nije jasno. Meni kao rođenoj Beograšanki uopšte ne smeta što je neki bajinobaštanski đilkoš karao ovce na okolnim livadama dok sam ja bila na Festu.

    1. Rođen sam u Beogradu,ali se osim u mladosti nikada nisam dičio time.Kasnije mi je bilo smešno zbog čega sam uopšte i bio neka vrsta lokal-patriote,pogotovo nakon što bih saslušao nekog „rođenog“ Beograđana i njihove lamente nad sudbinom grada,zbog silnih došljaka koji ga upropašćavaju.Sada bih mirne duše mogao da živim u bilo kom gradu,a da ne primetim da sam otišao iz Beograda.Nije poenta gde visiš sa društvom,već je poenta sa kim visiš.Mladić koji je gledao lepu protinu kći kroz trsku i šaš,čisto sumnjam da bi zavideo nekom što na pomoćnom terenu gleda Džaju,ili krade trešnje od komšije.

    2. To je ono, „Beograd je uvek bio otvoren grad i nije se gledalo ko je ko i mrš s našeg asfalta u vukojebinu iz koje ste došli“.

11. Je li se u tih 159 komentara računa i onih 65 koje je napisao Milivoje?

    1. Drug milivoe je rodjen u selendri ispod Bajcetinskog brega ali posto je genecki taki siroma, bio muceni alergican na laktozu, nije mogo duzme dede cuveni Kraljevacki Kajmak i zato je izrasto u vakog iskomplexiratog i frustriratog zlocu koji mrzi bukvalno sve oko sebe a najvise ‘dame i gospodu, drugare i drugarice i bracu srbe i sestre srbkinje’ !!
       Kolko god on nas mrzeo, to nikako nece uticati na to da mi njega tri put vise.. sazaljevamo!?

    2. Nemojte milivoja on je starobeograđanin

       1. Миливоје је Старокраљевчанин, а Новобеограђанин…

12. Manimo se druga izbosne sto cese guzicetinu i ovog koga po istoj Predragi Prenas Pradeka Tralalale zove a koji je polovinom drug pozderac, a pogotovu Basarine prostacke procentuologije 40, 40, 20 do Beograda, nego ajdemote mi cist matis, vako:
    Kad je drug BasariDjon bio drug gospodin ambasador? Od, recimo, pola 2001ve do pola 2005te.
    Kad je ubijen iliti streljan Djindjic?
    U martu 2003ce!
    Pa stani, ako je tolko voleo i cenio Djindjica, kako i zasto je jos pune dve godine (do isteka mandata, moj brale!) bio drug ambasador?!
    Jery od 2003ce do 2005te bio Djindjicev ili Kostunicin drug ambasador!?
    Recimo da drug komunista nije mogao to jest morao da podnese ostavku bas u martu 2003ce, ali opet recimo, dok se siroma opasuljio preposteni i izvanfakin’redno ostroumni drug Basara, sto je ne podnese, ostavku bato, ostavku, u recimo oktobru novembru 2003ce, i time se solidarisa sa ubijenim tj streljanim Premijerom!?
    4 godine manje 2 godine jednako je 2 godine, prosto ko milivoe!
    Cinjenice, samo cinjenice i nista osim cinjenica, jebo cinjenice, tim gore po cinjenice !!
    Volite vi end cenite koga god ocete i kolko god ocete al malo matematikice nece da skodi, fijat, alfa romeo, ferari, iliti da hvali, i veeeliku ljubav (da) kvari !!
    Pozdravljam!

13. I ti i tvoj drugar iz Splita mozets da nama beogradjanima da izduvate cunak.Panetnije ti je da potpisujes anti stpske memorandume prigradski,u tome se najbolji a ivako samo pokazujes kolika si seoska dzukela.

14. Mozda nije kriv samo komunizam, ali on jeste bio ideoloski protiv seljaka, bilo je ‘in’, da postanes radnik. Tako su mnogi sa sela pokuljali u palanke, kojima je vlast poklonila neke fabrike, ‘konbinate’, rentabilne mozda samo, jer dugo nije bilo uvoza, citaj – konkurencije. E, onda su palancani, pokuljali u Bgd, uglavnom bez kvalifikacija, ‘moralno politicki podobni’. Sve je to tako bilo I pre pada Milosevica, hocu da kazem, u ona ‘prekrasna’ jugoslovenska vremena. Tako su nam manji gradovi ostali, nazalost, palanke. U Srednjoj Evropi, koja je sad jako cenjena, toga nije bilo, tamosnji svet uziva da prebiva na nekom mirnom mestu, naravno, pod uslovom da ima posao sa pristojnom zaradom. Nasa poljoprivreda je ostala na niskom nivou, cak izuzetno plodna, poljoprivredna dobra, kao Belje, propadala su, zastarele tehnologije, nerentabilna. Nase nove vlasti, od Milosevica na ovamo su imala iste nazore kao i komunisti, i, evo, Vojvodina je siromasnija od Sumadije! Mi smo postali zemlja cuda. A Beograd jeste rak – rana naseg drustva. Ali, ne zbog toga sto su nam pobegli naj, naj pametniji filozofi I literate

15. nekoliko pravopisnih i gramatickih gresaka, redovnog tipa:
    1) pise se potfamozno, a ne “ podfamozno“, D i F, jednacenje po zvucnosti
    2) pridev od kasaba nije „kasabski“, isto pravilo, B i S, pa B prelazi u P. Kao sto nije srbski, nije ni kasabski
    3) ne moze „dva u jedan“ (sta, ko? Dva pisca stanu u jedan kombi?), nego samo – dva u jednom, jer je neodredjeno

    1. Шекспир се, судећи по заоисталим документима, није два пута исто потписао, а остави дело на којем је израсло пола светске цивилизације…
       А, шта су нам подарили правописци? Није-него и ћуну од овце…

    2. nije kasapski?! Kasapnica, kasapin, kasapski!?

       1. Mene je u srednjoj skoli nastavnica ispravila oko tog priloga i rekla da je pravilno „kasablijski“, da bi se izbegla veza sa kasapima… Nadam se da me nije pogresno naucila…

16. Interesnatni članci, glupi komentari, što samo potvrđuje da smo na dnu.

17. Bivši ambasador bez fakulteta.

18. Glede ljubljenja Dobrice, to Bas dobro zna jerbo je s istim pravio jedan dobricopoklonički intervju negde krajem osamdesetih….

19. Bravo!

20. Ja se nešto spremam da objavljujem u nastavcima „u slici i reči“, a da započnem sa spomenikom Stefanu Nemanji, a ispod slike da predočim da 40% Srbalja piju zagađenu vodu, „jer su jači od sudbine“. Za razliku od vremena Nemanjića kada su pili bistru izvorsku vodu. Malo kasnije bi, da je Beograd jedini glavni grad u Evropi koji nema fabrike za preradu otpadnih voda. Znači sa izmetom ulivaju se u reke, odakle Srbi love ribe i goste se sa svojim gostima, i za Svetog Nikolu. „Oprosti im Bože, ne znju šta rade.“

21. Da Beograd u sebi ima dosta palanačkog dokazuje i to da gradom vladaju navijačke horde. Kako znam? Tako što idem gradom i gledam. Mnoštvo ogromnih grafita, posvećenih većinom „zaslužnim herojima asfalta“, nekim momcima koji su „živeli brzo“ i skončali mladi, a za koje većina nikad nije čula. Naiđem neki put i na oslikani zid gde su glumci, i neki kao „zaslužni građani,“ kao što je Al Kapone, u Kralja Petra. Grad sve više liči na groblje. Kao što na neke nadgrobne spomenike stavljaju fotografije pokojnika, tako se u Beogradu šire zidovi oslikani nekim ličnostima, crno-belo oslikano. I niko te zidove ne sme da pipne.

22. Čestitam autoru na visokom broju komentara.
    Vidim i čitao je i cenimo mi autora a bogami ceni i on nas, ako smo nepotpisani autori kratke forme, što kraća to bolja.

    Ali ja uopšte ne znam o kojim ljudima on ovde piše. Sve nadimci, koje ja ne znam, nisam iz društva.
    „Guzijan Jeremić“ to je valjda opozicioni političar Jeremić, a ko su ostali likovi u priči? Ko je referendumski lopov?
    Dobro Miškovića znam, to je bogati trgovac.
    Ali ostale nemam pojma, a zanima me.
    Da li bi neko ko zna ko su hteo da prevede ove nadimke u imena?
    Unapred zahvalna

    1. Beogradjanin je stanje duha,znanje,rezonovanje,tolerancija a ne lokacijska karakteristika….