Beograd, grad na vodi

Moglo bi se i u sadašnjem vremenu štošta popraviti – zakrpiti, recimo, pogibeljne rupe na džadama – ali znamo, cenjeni publikume, da naši voždovi razmišljaju isključivo u istorijskim razmerama. Osim toga, pojam odgovornosti – u Srbiji tradicionalno fluidan i u prezentu – u budućem vremenu je potpuno apsurdan. Hoću da kažem sledeće: ako kroz pedeset godina i ne bude izgledao u dlaku onako kako ga zamišljaju, siguran sam da Beograd neće mnogo zameriti Đilasu i Vučiću.

Na glas da će Vučić i Đilas održati istorijski beogradski divan, novinčine su stale da se utrkuju u objavljivanju projekata, crteža i maketa budućeg velelepnog Beograda, a njihov cenjeni publikum je momentalno počeo da se udara šapicama u grudi i da klikće – kako će nam lepo biti kad se Beograd izgradi i siđe na reke! Sećate li se kakva je pomama i euforija nastala kada je otvoren (još uvek nezavršeni) most na Adi? Ne smem ni da mislim kakva bi furtutma nastala kada bi se makar mali deo projektovane lepote iz kompjutera preselio u stvarnost. Ne bih da širim defetizam, ali rekao bih da od tog posla ipak neće biti ništa. Ne zato što Overlord i Đilas nisu radi da nas usreće, bar u arhitektonskom smislu, nego zato što ne mogu da zamislim iz kog će Crvenog Bana izmusti potrebne pare. Ja, fakat, nemam blagog pojma o građevinarstvu, ali mi letimičan pogled na ambiciozne projekte došaptava da bi to – u najskromnijoj varijanti – koštalo milijarde. Evra, ne dinara. A kad pomislim – a pomislim svaki put kad tuda prođem – da ni one kartonsko-lesonitske Terazije na Novom Beogradu još nisu završene, sumnja mi momentalno postaje veća od nade.

Ako se dobro sećam, i za Miloševićevog vakta su u opticaj puštani ambiciozni projekti temeljnog preuređenja Beograda – u koji bi se iz unutrašnjosti stizalo brzim prugama Srbije – ali od čitavog posla nije bilo ništa, a ovaj me Đilas-Vučićev projekat podseća upravo na taj posao. Zato bih visokim neimarima savetovao da uzmu knjigu u šake i da se iz knjiga obaveste šta je država, kako se organizuje i kako se razvija. Ako nemaju vremena, a verujem da su u stisci, ja ću im to ukratko prepričati. Najpre se konsoliduje sistem fortifikacija i komunikacija. Potom se zavede vladavina prava i (koliko je to moguće) iskorene korupcija i lopovluk. A onda – gle čuda – kad se ti poslovi obave, gradovi se razvijaju i cvetaju sami od sebe.