Bilans srpskog termidora

U stvari – njihovo duhovno čedo. Ostvarenje njihovih vekovnih ideala. Krajnja će biti nepravda ako ga pomenuta dvojica zakonski ne usvoje. I kada pomenuti počne da se potpisuje Marinko M. Vučinić-Ćosić-Gavrilović- Garašanin- Drenovsko- Prijevorski, onda će pravosnažnost Marinkovih odbrana biti pravosnažna. Ali uvek će ostati nekako kilava. Kakvi očevi, takva i deca. A dete ko dete: kaže da ja progonim Ćosića i Gavrilovića.

Lako je, nešto mislim, nama, tirjanima: kralju Aleksandru Karađorđeviću, Josipu Brozu i S. Basari (ima ih sigurno još, ko se seti, seti se) koji onako strastveno i podmuklo progone drenovačkog pravednika. Ajde, kralj, nenarodni režim i pročaja, uostalom, progonjeni mlad bio; malo je sumnjivije to što je pravednika progonio i moj prethodnik, Tito, s kojim je progonjeni čaprazdivanio, palamudio, seirio i krstario. Ali šta mene navede da progonim pravednika? I kakvo sam mu to progonstvo namenio? Daj da i te jade vidimo. Elem, pre neki dan spočitnem ja u novinama da je politkomova nada privremeno postala veća od strepnje i da nam se dobrotvor zdravo uznemirio što „Prosveta“ propada, pa odlučio da nepravdi stane na put i napisao Tadiću sitno pismo. Kolko sutra, Gavrilović se oglašava i kaže: „Nepravdi se na put mora stati.“ Bermudski trougao završio posao. Mislim na trougao: Ćosić-Tadić- Gavrilović. Idemo dalje. Kakvi behu moji motivi da nastavim vekovni progon? Ćosić i Gavrilović u Sibiru? U okovima? Nije loša ideja, ali mi nije pala na pamet. Heto sam onako, javnoposlenički, da ukažem da rabota nije u skladu sa zakonom; da javna preduzeća nisu ovlašćena da kupuju društvena – neka se zainteresovani obrate pravnim stručnjacima; pa neka – ukoliko se progonjeni osete progonjenima, posegnu za pravnom pomoći, neka izdaju saopštenje „progonitelj laže“ i neka me lepo stave na sud njihove partije. Em, nije u skladu sa zakonom, em dobročiniteljeva sućut – uz Borisovu podršku – treba ovu državu, koja ni luk jela ni luk mirisala, da košta žestoku sumu. (Bolje da je ne pominjem.) Visoko ja cenim plemenite ideje. Da su, počem, Ćosić i Gavrilović, rešili da udruže privatna sredstva, pa da otkupe „Prosvetu“ i podignu je na noge, ne bi se mogli naslušati mojih pohvala. A odmah bih im dao, kao prilog, za naselje, besplatan ruskopis jedne knjige koju će vrlo brzo pročitati u nečijem drugom izdanju budu li se još jednom oglasili preko M.M.V.Ć.G.D.P-a.