Blagdan rukovanja

Budući da je prezidencijalni megaprijem bio nešto što se apsolutno moralo pogledati u 18,15 h sam se disciplinovano namestio pred televizor da bih odmah „po uključenju“ ustanovio da je „naše pravo da znamo sve“ ostvarilo krupan napredak u tehnologiji uvlačenja u Visoko Državno Dupe jer se ovom prilikom RTS nije ograničila samo na direktan prenos ( 22 kamere, ej more) i komentatorima sa takozvanog lica mesta, nego je u studiju upriličila impozantan skup inauguracionih eksperata ( među kojima je bio i Miloševićev spoljni popečitelj, Jovanović) koji su – čas on the air, čas iz off-a – zasenjivali prostotu blagočavrljajući na raznorazne bogougodne i državotvorne teme.

Istini za volju, na drugom kanalu RTS-a nije bilo brkatog policaja koji maše pendrekom i preteći govori: „Je li, more, ne gledaš Prvi program, a mangupe“, ali držim da nije bio ni potreban jer su sve srpske televizije koje misle na svoju dobrobit i budućnost saborno prenosile Visoki Događaj.

I – šta kažem? Kakvi su mi utisci? Pravo da vam kažem, ne znam šta da kažem. Više od sat vremena sam presedeo pred televizorom posmatrajući beskrajnu povorku bivših predsednika, stranih državnika, diplomata, sportista, episkopa, biskupa, kućnih prijatelja, partijskih zvaničnika i drugih ličnosti „iz javnog i kulturnog“života kako se u mimohodu rukuju (poneki bogme, ljube i slikaju) sa ozarenim novoprezidentnom i njegovom suprugom Jovankom – pardon Tamarom – dok mi sve to na kraju nije dosadilo, pa sam (mada je prenos bilo daleko od kraja) ugasio televizor i otišao u onu moju kafanicu na kafu i limunadu.

Dok sam posmatrao mimohod, nije mi promaklo upadljivo odsustvo bilo koje viđenije ličnosti iz fantomske Druge Srbije i krugova dvojke, ali i JexS-a Tadića koga je – ako mene pitate – protokolarni red obavezivao da se tu pojavi jer je postupajući kako je postupio ( mada ne sumnjam da će on pronaći neki visokoprincipijelan izgovor za nedolazak) u javnost odaslao sledeću poruku: „Boli me Crven Ban za Srbiju kojoj ja nisam predsednik“.

Posle sam u kafanici, pijuckajući limunadu, turio prst na čelo i zamislio se nad filozofskim pitanjem – a da kakvu su poruku masovnim nedolaskom na svečani prijem Vučiću putili Druga Srbija i krugovi dvojke, da bih na kraju dokonao da je ta prouka vrlo Slična JexS-ovoj i da u prevodu ovako glasi: Dok si ti predsednik, nas baš boli dupe za državu Srbiju i mi je stoga prepuštamo tebi na milost i nemilost, sve do jednog dana u neodređenoj budućnosti kada će na milost i nemilost dopasti nama. Mislite o tome. I nipošto ne skidajte kožne gaće.