Blaguš nama

O okolnostima pod kojima je JexS – a da mu to nije bila svesna namera – mic po mic pretvarao DS u populistički interesni kartel, moći ćete se obavestiti iduće godine kada iz štampe izađe moj bulevarski roman „Bulevar involucije“, duga je to priča, sada se vraćamo na ostatke zaklanog DS-a.

Lutovca sam inače poznavao kao čestitog, pametnog i dobronamernog čoveka, pa mi tim prije nisu bili jasni (i postajali su mi sve nejasniji) njegovi potezi nakon što je postao predsednik DS-a.

Tu pre svega mislim na inferioran, maltene sluganski odnos, prema sivkastoj eminenciji opozicije, Đilasu, koji doskora nije imao ni stranku. (Ali je imao para, čujem glas iz off-a.)

Osim Đida, u akcionarsko društvo, u koje je Lutovac spuštenih gaća uveo DS, bilo je još pitoresknih ličnosti – Guzijan i Boškić, da pomenem samo neke – kojima svaka čast, ali sa kojima zbog nekompatibilnosti programa, DS-u nije bilo mesto.

A zašto?

Zato što kad u pasulj ubaciš govno, ne dobiješ pasulj s govnetom, nego čorbu od govana.

Capisci?

Isto se događa – a počelo se događati još za JeXs-ovog vakta – kad u stranku levog centra ubaciš govno populizma, sjavjanofilije i identitetluka.

Onda to više nije stranka levog centra, nego govno od stranke.

Budući realkolumnista, onako kako sam vaktile JexS-a SMS-ovima huškao (tj. džaba krečio) na povratak osnivačkim načelima DS-a, tako sam Lutovcu izokola „poručivao“ da se sa starog puta grešnika vrati na put kojim je DS, uz (vrlo) malu pomoć nekolicine strančica, uspela da strmopizdi Miloševićevu satrapiju, u poređenju sa kojom Vučićev režim izgleda kao država blagostanja.

Ali za razliku od JexS-a, koji na moje dobronamernosti bar nije uzvraćao napušavanjima, Lutovac je nakon mog famoznog gostovanja u Utisku nedelje – u kome sam po ko zna koji put otpapagajisao sažet program DS-a – lansirao tvit u kome je pisalo da sam „korisniji Vučiću od Laze Ristovskog“, od koga, inače, Vučić nema nikakve koristi, samo troška.

Bilo je belodano da je Lutovac definitivno izgubio sposobnost percipiranja realnosti i podlegao gubitku orijentacije, boljkama koje ovo čemerno društvo ubrzano vode na samrtnu postelju.

Videh, međutim, jutros sabajle da je Lutovac otišao korak dalje, pa je i Vidu Ognjenović optužio da „radi za Vučića“. Vida je uzvratila izjavom da se verovatno i Vučić smeje tako sublesastoj optužbi. Tu Vida nije u pravu.

Ne smeje se Vučić, nego se udara šapicama u grudi od sreće i romori „blaguš meni sa ovakvim budalesinama“.