Bledilo utiska

Kad ono – jok.

Osim ako ga ozloglašeni „gospodin iz Novog Sada“ nije pohvalio za „konstruktivan i objektivan pristup Vučiću“ – što ne znam, jer kad smorovi počnu da se javljaju, momentalno gasim TV – ispalo je da (te večeri malčice indisponirani) Čedomir u pogledu korisnosti po Vučića i život nije bio ni prismrdeti mojoj malenkosti i Lazi Ristovskom, čiju su, opet, sramnu slavu odnedavno pomračili Zelenović i Paunović.

Bez obzira na indisponiranost, Čedomir je bio Čedomir, dakle najobdareniji političar na ovdašnjoj histeričnoj političkoj sceni, koji – tek se to sada vidi – naprosto nije imao šanse u društvu orijentalne letargije, seljačkog konceptualizma (svih boja), zasenjivanja prostote, nemrdanja dupetom i čekanja da se neko zlo dogodi, pa da se – ne mrdajući dupetom – oštro protestuje protiv toga.

Budući da živim u dobrovoljnom TV mraku i da se o tekućim pičvajzima uglavnom obaveštavam iz Utiskovih predloga, novost je za mene bio zvezdani trenutak ovdašnje razobručne tupoumnosti – isturanje JexS-a Tadića kao „stožera borbe protiv Vučića“.

Ostavimo po strani sublesastost primisli o JexS-u kao stožeru borbe protiv bilo čega – čovek naprosto nije borac – pa obnovimo gradivo. Nije li to isti onaj Tadić – čija vladavina jeste bila drljava ali srazmerno podnošljiva – na koga je imalo i te kakvog smisla vršiti pritisak da se okane češljanja baba i poradi na institucionalnosti? Ali osim Čedomira i Pokreta za preokret, nikome od ožalošćene drugosrbijanske porodice nije na pamet padalo da vrši pritisak nego se išlo na – rušiti, pa rušiti. I Referendumski Lopov im je u tome išao naruku.

Pet se pritom sitnih para nije davalo što će na mesto Tadića doći Nikolić i Vučić, sedam i po dugih godina je bilo potrebno da Slaviša napravi „Vladaoca“ pa da se ibret efendije i hanume uvere kakva se politika i furtutma od te dvojice mogla očekivati.

Boriti se protiv takve politike (možda je stihija primerenija reč) JexS-om i bojkotom isto je (iako sa obrnutim predznakom) što i gasiti vatru benzinom. Čedomir je nešto tako i rekao; situacija jeste nenormalna (kad je pa bila normalna, prim. S. B.), ali odustati nema smisla, mora se raditi u skučenom manevarskom prostoru jer ako se ne bude radilo, i taj će prostor nestati.

Medijskog mraka što se tiče, odavno ovo nameravam da kažem, pa se stalno ugrizem za jezik. Dobro, de, ako je pristupu režimskim odštampotinama i televizijama onemogućen, zašto se onda tiraži ono malo slobodnih i nezavisnih medija – Danas, Vreme, NIN – vrte oko brojki koje me je sramota da napišem. I zašto bi ti tiraži, sve da se pomenute novine dele besplatno, bili jedva triput veći. Mislite o tome.