Biće da je Špengler u pravu i da ćemo 2011. (Panović tvrdi 2013) ponovo zakoračiti u varvarstvo. Čitam i gledam vesti o razbojnicima kojima je bilo malo što su opljačkali ćevabdžinicu, nego su nasrnuli na radnicu, tukli je, boli nožem i vukli po podu. Prosto čoveku dođe žao što više nema onih romantičnih (i listom pokojnih) krimosa stasalih sedamdesetih godina.
Znao se, brate, svaki kriminalni red. Ti su momci gajili kult ferpleja, drugarstva; obožavali su majke i sestre i, silom prilika, Udbu. Prekomerna sila se retko upotrebljavala i to uglavnom u međusobnim obračunima, a ideja da spadnu tako nisko da pljačkaju ćevabdžinice, išla je u domen naučne fantastike. Sve nešto podozrevam da ih je Udba pokvarila. Bilo kako bilo, romantična vremena su krajem osamdesetih netragom nestala; počelo je da se puca iz automatskog oružja; konkurenti su netragom nestajali. A stasala je i nova generacija. Bili su to, tako reći, japi krimosi. Iznad svega se cenila efikasnost. Dok su junaci prethodne generacije manje-više izgledali (i ponašali se) kao sav ostali svet, novokomponovani su razvili sopstveni stil u odevanju i govoru i – uopšte – stvorili su sopstvenu supkulturu. Bezmalo, civilizaciju…
Utom dođoše i ratovi. Deo „žestokih momaka“ je pao na frontu; mnogi – sumnja se – od „prijateljskog metka“. Od onih koji su preživeli, većina je likvidirana posle rata. Onda se dogodiše i „demokratske promene“ i tu počinje naša priča. Novonastala srpska politička i ekonomska elita nekim je hokus-pokusom usvojila stil i supkulturu počivših gangstera. Ne mislim pri tom na kajle i trenerke (mada ima i takvih) nego na ukupni pogled na svet. Spolja posmatrano, reklo bi se da se radi o uglađenoj gospodi, mada zabrinjavajućem postotku još uvek iz debelog mesa viri praziluk. Pred očima kamera i javnosti manje-više solidno igraju uloge koje su im pripale u sve otužnijoj farsi. Ali, u polutami kabineta, po kafanama i prčvarnicama, događaju se stvari koje – usled gasova nastalih truljenjem – polako isplivavaju na ionako zagađenu površinu javnosti. Evo, Cane Subotić neumorno podastire dokaze o korupciji koja je vladala. Danju se to uz gusle pevalo o nedavanju Kosova, a u sumrak se odlazilo u akcije iznuđivanja para. Šnajdera su žestoko reketirali obećavajući mu oproštaj duvanskih grehova. Subotić tvrdi da nije muvao sa pljugama. A popečitelji i kabinet-sekretari vele da nisu umešani ni u kakvu prljavu rabotu. Evo ga, i Bogi se javlja iz matuške Rusije i optužuje neke veoma ugledne patriote za otimačinu njegovih krvavo stečenih para. Pa, hajde, recite mi: kakva je razlika između krimosa i pomenute gospode? E sad, da sam ja država Srbija, dao bih sve od sebe da se sve te priče pomno ispitaju pred sudom, pa kad se nekome utvrdi krivica – pravac aps. Dobro bi bilo da i ova država Srbija, koja nije ja, učini tako. Jer će ovi, bogi duše, obući trenerke, staviti kajle i početi da pucaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
