Blizina strmopizda

Brzo se, međutim, pokazalo da nisam bio prvi Srbin koji je to dokonao – mada bi se lako moglo dogoditi da budem poslednji – i da je, između ostalih, do istog uvida došla i jedna tako lirska duša kakva je bila Isidora Sekulić.

Da je Isidora Sekulić – čije sam se nagrade udostojio pre nekoliko godina (i to za roman koji govori upravo o srpskim vojevanjima protiv realnosti) – još uvek živa, siguran sam da bi se uprkos poodmaklim godinama (imala bi ih 123) složila sa mnom da je fanatično obožavanje A. Vučića sa jedne i manična mržnja prema pomenutom sa druge, proizilazi iz činjenice da je (a da mu to nije bila namera) Srbiju pokazao u svoj golotinji njene realnsoti.

Zvučaće ovo jeretički, mogla bi se Pešićka struniti, ali neka kako zvuči, nek se Vesna struni, pa nek ide na saljevanje strave.

Nije, dakle, Vučić Srbiju srozao na ovako niske grane, nego je – nakon dvestagodišnjeg Srbijinog samosrozavanja (svih boja) – samo preuzeo dužnost stečajnog upravnika i pokazao je onakvom kakva jeste. Hoću da kažem da je ovo što „nikad ovako nije bilo bilo“ neminovnost, pravedna kazna za masovno streljanje čoveka koji je Srbiju – po prvi put u njenoj čemernoj istoriji – doveo do ivice prenuća iz krvavih seljačkih fantazija.

Da su počem na vlasti ostali JexS & Co – a pomenuta gospoda ne bi imala ništa protiv toga da zauvek ostanu na vlasti – ovo što „nikada ovako nije bilo“ bilo bi isto ovako kako jeste jer je uticaj ovog ili onog pojedinca na podzemnu bujicu istorije koja se već u trenutku nastanka otrgnula kontroli ravan poslovičnim Pengovim mudima.

Nije se JexS strmopizdio zbog (evidentno) loše politike i Pešićkinih belih listića, nego zato što mu politika nije bila onoliko loša koliko je saglasno vektorima pomahnitalih (ne)istorijskih sila morala biti. Idem i korak dalje – ne bi Jex & Co bili s raskida da stanje dovedu do ovoga što „nikada nije ovako bilo“, nego naprosto nisu imali kapacitet, radne navike i energiju – reč je o teškim lenjivcima duhom i telom – potrebnu za završne radove na poslu finalne destrukcije nakaznog političkog sistema seljačkog idealizma i drumskog razbojništva.

Srbija, ovakva kakva je bila od nastanka do današnjeg dana, ubrzano grabi ka ropotarnici istorije – a priželjkivani Vučićev strmopizd istovremeno će biti i strmopizd njegovih (prividnih) protivnika, pretendenata na presto i ingerencije koje presto donosi. A šta posle? Ne znam. Idem u ponedeljak u Čačak, pa ću svratiti do baba Kuraninog proročišta.