Borine čorbe torba

Odmah na početku moram reći da je psihološki portret pomenutog skuvanog velikana antiglobalizma veoma uspeo. Paković je svoj recept, to jest svoje tvrdnje, potkrepio korektnim citatima. Ali citirani se uskopistio. Nije on, bajagi, fašista – iako ga kuvar tako nije ni nazvao – i nije on ovo nego je ono, to jest baždareno objektivni i nepristrasni i bla, bla, bla. Do kada će, pita se Antonić, zagovornik korektnih polemika, Danas udarati na obraz i na Obraz? I čemu to vodi ako ne odricanju od Kosova. Ovo je šala, komika. Za razliku od Smajlovićke, Antonić Kosovo nije pominjao.

Antonić je, dame i gospodo, Platonov sledbenik. Kao što je veliki filozof – iz dobrih razloga – imao egzoterične i ezoterične spise, dakle jedne za javnost, a druge za posvećene, tako i naš, samo malo manji socilog, ima dve, da kažemo, antiglobalističke sociologije. Umalo ne napisah sociopatije. Kada, dakle, nastupa na takozvanim ozbiljnim, državnim medijima, onda je Antonić vaistinu odmeren i uglađen i prosto ga je milina čuti, makar se čovek ne slagao sa njegovim mišljenjem. Ali kada okrene ćurak naopako, i kada se raspojasa po opskurnim sajtovima i novinčinama, e, onda se stvar iz korena menja. Izjave tipa da su E – novine ustaško glasilo tu mu dođu kao melem na ranu. Na pomenutim mestima Antonić preti, peni, priziva (kontra)revoluciju, vapi za džihadom, prosto čovek da ne poveruje da je to isti onaj lepuškasti momak u anahronom sakou, sa kravatom vezanom čvor a la Ćosić.

Nije Antonić usamljena pojava. On je može biti regionalni lider u zaumnom plemenskom trabunjanju, ali ima jaku konkurenciju, ima tu pretendenata i pretendenata na presto, a sve je to onomad za rezultat imalo žestok sukob na desnici. Svi su ti svati manje-više javne ličnosti, svi oni nastupaju u mejnstrim medijima i bogougodno pišu za mejnstrim novinčine, ali istovremeno ih se može naći i na patriotskim stranicama i ekranima, sateranim u duboku ilegalu gde istražuju i denunciraju poturice, ustaše, strane plaćenike, kvislinge i ostale narodne neprijatelje i izdajnike, obilno potpomagani legalnim politički strankama i još legalnijim državnim javnim preduzećima.

Šta to govori o Antoniću i Antonićevim frakcijama? To, cenjeni publikume, govori da su Antonić i njegove frakcije u stvari ženski polni organi i da je sve što pišu najobičniji dim pomenutog organa. Jer pazite, tamo gde ima dima, ima i mindže. Ali tamo gde su samo mindže, nema ničega osim dima.