Botina odbrana

Treba JexS-u skinuti kapu zbog toga. To je u Srbiji presedan. Možda i prvina. Ovdašnje političko zakonopravilo – na kome su Referendumski Lopov (i mnogi drugi lopovi) – izgradili impresivne karijere – je „dostojanstveno ćutanje“.

Ko biva… ja sam visoko iznad situacije, ne obazirem se na kevtanja beznačajnika nedostojnih moje istorijske misije. Znate priču. U svakom slučaju – aferim Bota.

Svaka, međutim, od tih dvadeset Milenkovićevih tačaka maltene je ka vladičina (i ja neke od njih nabijam JexS-u na nos) ali – viđite vraga – i svih dvadeset JexS-ovim odbrana, demantija i razjašnjenja takođe su ka vladičine.

Ne može se sporiti da se Tadić može povezati sa svakim od navedenih promašaja, brljotina i propusta, ali sa druge strane sve što je JexS rekao u svoju odbranu takođe se drži, takođe je (relativno) tačno i proverivo.

Pa može li to tako biti? U Srbiji može zato što mi u Srbiji možemo i ono što ne možemo, što reko počivši Ćosić. Sve češće pomišljam da sam ogrešio dušu kad sam Ćosića optužio da za izvaljivanje basnoslovne gluposti. Nije to bez neke.

Onomad načesmo mit o svemoći srpskih tirjana, danas nastavljamo u tom pravcu, polemika Milenković Tadić bila je samo povod.

Pre nego što pređemo na stvar imam jedno pitanje. Recite mi da li vam JexS sada izgleda kao neki moćan čovek? Naravno da ne. Da li je vaktile bio svemoćan? Naravno da da.

Kako onda dolazi do toga da srpski tirjani, jedno vreme budu svemoćni, pa po isteku roka trajanja postaju dibidus nemoćni (u nekim slučajevima i polno) objasnio je Vladimir Gligorov u tekstu „Iz daleka“ objavljenog na Sajtu Peščanika koji vam toplo preporučujem.

Stvar je u tome što u Srbiji nisu svemoćni srpski tirjani, nego srpska rulja, eto uzgred i objašnjenja zašto se srpski tirjanini rulji toliko uvlače u dupe.

Rulja – kao što je poznato – za ideologije i moral ne haje, dobra joj je svaka koja donosi u boljem (ređem) slučaju ferari i u gorem (češćem) sendvič.

Šta radi rulja kada se neki srpski tirjanin uspentra na vlast. Evo šta. Nagrne u tirjaninovu stranku ko ala na birićet, vrlo često napuštajući prethodnu ( i to, što reko Haso, po nekoliko puta).

JeXs je, recimo, imao peh da ga napuste i kod Vučića prelete i najbliži saradnici, nekadašnje zenice oka.

Rezultat je beskonačnost opšteg snižavanja oduvek niskih kriterijuma, rabota koja u Srbiji uz minimum ulaganja – i mnogo laganja – donosi lep profit.

E sad, ako neki srpski tirjanin nema stomak da pritisnut apetitima rulje prati dijalektiku srozavanja svega i svačega, on naglo gubi moć (ponekad i polnu), odlazi u ropotarnicu istorije i mesto prepušta sledećem tirjaninu koji za kriterijume ne haje. Eto, to vam je to.