Računajući da u drugoj polovini juna nastupa sezona drekavaca, proplakalih ikona i teladi sa tri glave, potegoh onomad na odmor ne uzimajući u obzir činjenicu – a „na nju odavno ima indicija“ – da je nastupilo vreme u kome ćemo drekavce, proplakale ikone i proča divna stvorenja iz zlehude novindžijske imaginacije praviti od blata.
Nisam čestito ni zatvorio poklopac laptopa, a stvari su počele da se usložnjavaju. Najpre je 9. juna Utisak nedelje zaličio na onaj stari – o čemu sledi iscrpan elaborat – potom je dibidus radikalizovani Jovo Bakić podigao popriličnu prašinu intervjuom u NIN-u u kome je Triju Fantastikus (po meni razložno) „poručio“ da se na RTS „ne upada bez dugih cevi“, a SNS-ovcima i kooperantima pripretio „ganjanjem po ulicama i teškim batinama“.
Predvidiva Vrhovna Reakcija usledila je posle dvadesetčetvorosatnog zatišja i pripremne panike na državotvornim medijima. Visoko Biće je pred celim TV SNiS-om bacilo rukavicu u lice Trija Fantastikus i Jova Bakića i izazvalo ih na višeboj, što će reći – on sam protiv njih petorice. Jedan pak iz Trija – ili je to možda bio Bakić, ne sećam se sad tačno ko – na to je uzvratio pozivom na verbalni obračun u nekom sledećem Utisku nedelje.
Nije to bio kraj čudima i pokorama i na domaćem i stranom terenu. Neka sanđama je zapalila nekakve tankere u Omanskom zalivu i svet se – po ko zna koji put – našao na ivici rata. Na kraju se razarač Ratne mornarice Srbije, na pohodu za Prištinu, nasukao u Zapadnoj Moravi kod Čačka. Je li ovo poslednje fake news? Jeste. Ali, kako stvari stoje, ne zadugo. Samo čekajte da vojni referent Vrhovnog Komandanta, Vulin, naredi se razarač popravi u brodogradilištu u Guči.
Dosta je bilo zajebancije, prelazimo na utiske. Elem, devetog juna u 21 h na Oliverin teren su istrčali (s leva na desno) Predrag Voštinić, JexS Tadić i Teofil Pančić. I – šta kažem, kakav mi je bio utisak? Dobar, čak vrlo dobar. Posle dužeg vremena bili smo u prilici da ne slušamo arogantno-samosažaljive jeremijade i celomudrena proseravanja, nego trezvene „ocene“ halucinatnih okolnosti u kojima tavorimo i smatranja o sve tanjim mogućnostima da jednoga dana ponovo budemo živa bića, da ne kažem baš ljudi.
Sva trojica učesnika – nesaglasnih u mnogo čemu – behu saglasni u mišljenju da se OVO ne može rešiti na Srbljima najdraži način – prekonoć, preko kolena i „preko veze“ i da problemu valja pristupiti na Srbljima najmrskiji način – organizovano i ozbiljno. Sva trojica su bili na ivici da javno izgovore – ali su ih građanski obziri sprečili u tome – da Aleksandar Vrhovni Vučić nije tirjanin nego – uveličavajuće staklo koje – kroz dioptriju basnoslovno uvećanu protokom vremena – pokazuje kakvo srpsko društvo uistinu jeste – sklono bahatosti, nasilnosti i otimačini, sa vladajuće strane (svih boja) sa opozicione pak strane (takođe svih boja) ogrezlo u samoviktimizaciju, samosažaljenje, naricanje i snevanje o „novom licu“ koje će se pojaviti niotkuda i magijskim postupkom rešiti stvar. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
