Budućnost štrajka

Za razliku od „idejnog tvorca“ štrajka, samostalnog Ševarlića, a pogotovo za razliku od kontraštrajkača Gremlina Martinovića i sugladnice mu Sandre, Obradović je uveliko prevazišao karnevalski rok od dva-tri dana i – što je još nezgodnije – zaista štrajkuje, hoću da kažem – ništa ne jede.

Kako znam da ništa ne jede. Lako. Državni tabloidi pišu da po svunoć ždere. Nema jačeg dokaza za autentičnost gladovanja.

Ali ni Boškić – ukoliko namerava da ga post festum bilo ko uzme ozbiljno, a izgleda namerava – nema drugog izbora nego da nastavi da gladuje dok ga Višnja Milost sa Andrićevog venca ne obasja nekim sitnim ustupkom, koji će štrajkaču omogućiti častan izlaz iz ćoška u koji se sam zafarbao.

Sve škole ovdašnjeg mišljenja saglasne su u „oceni“ da je traženih 60 min na RTS-u najviše (i najverovatnije) što Obradović može izvući. Milostivi će misliti da je i to previše, Boškiću će to pak biti premalo, ali njemu je, kao maksimalisti minimalnih dometa, sve premalo.

Da sam ja na Visokom Mestu momentalno bih V. D. Bujketu izdao SMS naređenje da Boškića sa basamaka Kozačke skupštine privede u studio RTS-a i da mu kaže – mikrofon je vaš.

Tih bi 60 minuta fakat bili vrlo gledani, ali šta je 60 minuta u odnosu na večnost i šta bi to Boškić mogao reći što već nije 100 puta rekao, a što bi uzdrmalo temelje carstvija jego.

Ne postupi li blagovremeno, moglo bi se, daleko bilo, dogoditi da se iz Boškićevog gladovanja nešto „proizvede“. Jeste Boškić u naponu snage, jeste da ima iskustva u postu, ali osnovano sumnjam da su duhovni temelji njegovog bića dovoljno snažni da bi izdržali dvonedeljni post na vodi, bez leba i bez posledica na metabolizam.

Dobro, de, mogli bi tablodi da napišu – verovatno bi i napisali – da se Boško samo pretvara da je bolestan. Ali to ne bi prošlo, kužite, stari moji.

Kao što su drevne avve one koji su prekoredno hteli među gubavce turali na leb i vodu, preambicioznim isposnicima tipa Boškića su naređivali da jedu svinjsko pečenje.

Da je Srbija teokratija, tako bi se i dogodilo, budući da je kakistokratija, za sada ne znamo šta će se dogoditi.

Ali znam šta bih na Boškićevom mestu najpre uradio po izlasku iz studija nadzemne septičke jame u Takovskoj 10. Pronašao bih Guzijana Jeremića, napušio ga i oterao u pet PM. Zašto pobogu? Zbog Guzijanovg tumačenja Obradovićevog štrajka u Utisku nedelje, eto zašto.

Nakon što je u svom čuvenom vrdalama stilu izrazio „duboku zabrinutost“ za Boškovo zdravlje, Guzijan je stao ukazivati na opasnosti od Boškićevog eventualnog gostovanja na RTS-u.

Ko biva… Ako bi Boškić umesto da lepo umre od gladi, legao na rudu i dobio 60 min na javnom servisu, njegova rešenost bi bila poljuljana, pa bi se lako moglo dogoditi da iz Takovske 10 ode pravo na izbore, a da i neki drugi kolebljivci krenu za njim.

Jesam li vam 100 puta lepo rekao da ćete Vučića praviti od blata.