Furtutma povodom – da se odmah razumemo, nepotrebne i besmislene – izložbe bajatih novina u galeriji Progres, kako vidim, ne jenjava, nema takoreći srpskog siročeta koje nije naoštrilo Crven Bančić i dalo oduška pravedničkom antiizložbenom gnevu, što je – takođe da se razumemo – stvar legitimna i nezazorna, ali mi se čini nekako preterana.
Kao što ovde već napisah, kobnu izložbu najrazložnije je bilo ignorisati, a ne reklamirati je na sva zvona, a na prigovor da je izložba „oštro kritikovana i da joj je očitana bukvica“, citiraću odlomak iz govora bleženopočivšeg Miodraga Bulatovića održan mladim piscima, birvaktile, u sitne sate, za stolom u Klubu književnika.
„Važno je da se o vama piše“, glagoljio je Bule, „samo da se piše, svejedno da li dobro ili loše, još bolje, u stvari, ako se piše loše.“ Oco Vučić je u vreme Buletove marketinške vakele bio premlad da bi bio mladi pisac, ali je izgleda načuo nešto o tome, iz druge ruke štono se kaže. E sad, ne bih ja imao ništa protiv – u stvari i nemam ništa protiv, nisam ja ibret hanuma – antiizložbene pomame, da me dugo pamćenje nije odvelo u – za srpske prilike davnu – prošlost, na „Veličanstveni miting za Kosovo“ koji je, takođe u pravedničkom gnevu, svojevremeno upriličio penzionisani Referendumski Lopov, doduše uz sasluživanje Oca – tada još u radikalskoj fazi – i drugih divnih patriotskih stvorenja, a koji je – odnevši uzgred jedan život – završio u stravičnom pičvajzu, demoliranju Beograda, paljevini ambasada, odašiljanju u svet vrlo loše slike o Srbiji i Srbima i – ne najmanje važno – diplomatskim zavrzlamama koje i dan danas komplikuju ionako komplikovane srpske evrointegracije.
Nemam dokaza, nisam ih ni onda imao, ali sam – znajući personae dramatis – razložno pretpostavio da cilj „veličanstvenog mitinga“ nije bio narodni odušak zbog (već odavno) izgubljenog Kosova nego izazivanje meteža i – posledično – državnog udara koji je trebalo da Srbiju preusmeri na neki zaumni geopolitički kolosek. Što bi se i dogodilo da jedan gospodin iz Vašingtona nije organizatora – u poslednji čas – podsetio na žalosnu sudbinu generala DŽohara Dudajeva.
Kakve veze, možda ćete se zapitati, imaju Ocova izložba i Organizatorov veličanstveni rušilački miting. Naoko nikakve, fakat. Ali ako me pamćenje ne vara, rekacije slobodoumne evropske javnosti behu vrlo mlake i vrlo kratkotrajne. A zašto? Zato što je atmosfera pre, za vreme i neko vreme posle mitinga bila zlokobna – nasilje se moglo opipati u vazduhu – pa su ovdašnji slobodari i njihovi gurui procenili da je pametnije – ako je već i JexS zbrisao u izmišljenu posetu Rumuniji – da zaćute da se zavuku u mišje rupe i da čekaju rasplet situacije.
Sve nešto mislim da ni Ocove izložbe ne bi bilo da su slobodari onda zagrajali, a da je JexS stisnuo muda, ostao u zemlji i lupio šakom o astal.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
