Bulevar Goce Uzelac

Sledeći tu logiku za nešto nedobro i beskorisno trebalo bi reći – „trebalo bi ga odmisliti“.

E sad, ako bi nešto/nekog trebalo „odmisliti“, to bi bezbeli bio beogradski muteselim, Vesić Goran, koji bi se mogao opisati kao čovek s predumišljajem i iz nehata.

Vesića ćemo ostaviti za kasnije, sada prelazimo na njegove poslodavce, koji su u trenutku prosvetljenja izmislili način vađenja sopstvenih jajaca iz kosovskog procjepa koji se sve više steže.

Ne zna se – bar ja ne znam – da li je ingeniozni termin (plan za) „otpriznavanje Kosova“ sklepan u Visokoj Kovačnici ili ga je Visokoj Kovačnici teslimio Visoki Unuk, Đurić, ili je možebiti autor Niski Dačić.

Nebitno.

Bitna je suština, a suština je da će Srbija – ukoliko Kosovari nastave da rovare po međunarodnim institucijama – biti pet puta uspešnija u akciji „otpriznavanja Kosova“.

Da li su – zapitah se – majke eseneovske invencije potpale pod uticaj Ćosićevih „razistorijskih“ baljezganja – što je verovatno – ili su se – verovatnije – zahvaljujući žustroj međunarodnoj pregovaračkoj aktivnosti toliko srodili sa engleskim jezikom da su pomislili da se na srpskom može reći ono što se na engleskom kaže rečcom „un“ koja poništava reč kojoj prethodi.

Znate ono… do – undo, chain – unchain, mada se „odjebi“ ne kaže „unfuck“, nego fuck off.

Saznao sam inače iz poverljivih diplomatskih izvora da je „otpriznavanje“ Kosova jedan od unosnijih poslova u zemljama trećeg i četvrtog sveta.

Biznis prost ko pasulj.

Priznaš Kosovo, nedugo potom eto iz Beograda kurira sa koferčetom punim para, ti povučeš priznanje i stvar gotova, svejedno što Balkanom istog trena odjekne serija snažnih eksplozija, koje ne znače da se ponovo zaratilo – pu, pu, pu, daleko bilo – nego da Lažnoj državi puca Sebastian što je Republika Gornja Ruritanija „otpriznala“ Kosovo.

Uvek u blizini glavnog ulaza u Visoko Dupe, uvek „na liniji“, napred pomenuti Vesić je pokrenuo akciju „odjugoslovenjivanja“ beogradskih ulica.

Ideja je takođe prosta ko pasulj.

Svi sokaci i ćorsokaci nazvani po tuđinskim varošima u kojima se mrzi „sve što je srpsko“ imaju biti odbačeni u ropotarnicu istorije i biti zamenjeni imenima znamenitih patriota, guslara, atentatora, džeparoša, itd, tako da se nemojte začuditi ako bivši Bulevar Revolucije (ja ga i dalje tako zovem) ponese ime Bulevar Goce Uzelac.

Ova čemerna zemlja – koja je promenila sva postojeća društvena uređenja – konačno je našla sebe u žanru sapunske opere, s tim da sapunica nije od sapuna pure jasmin, nego od kabaša, stariji čitaoci će znati šta je kabaš pa neka stave unuke na krilo i ispričaju im kako se kabešem pralo.

A i ja sam konačno formulisao prirodu sapunicinog društvenog uređenja – kolektivna autokratska prostitucija.