Bulevar involucije (6)

Tobožnja elita provizorne države koja je postojala isključivo kao aktiv saveza komunista – koja se i kao takva urušila u samu sebe – beše zapela da ponovi podvig koji je Srbiju – prepolovivši mušku populaciju – izbrisao sa geopolitičke mape sveta, a potom je pretvorio u partijsku organizaciju.

Da po ko zna koji put stvori Veliku Srbiju.

Po svaku cenu.

Ako treba 200.000 mrtvih da zaokružimo naš životni prostor, onda 200.000, licitirala je Biljana Plavšić, koja je docnije simbolično, maltene prekršajno, kažnjena za nepočinstva počinjena tokom zaokruživanja našeg životnog prostora.

Ako treba i 500.000 podizao je ulog akademik Ekmečić (u daljem tekstu, ako se pojavi – Pekmeščič).

Rez.

Ent. Studio Utiska nedelje.

Koristeći proverenu Nušićevu političkokriminalističku metodologiju i forenziku – plava riba, kljukana dinastija, zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop – Bećkovićka je iz činjenice da sam prošle godine jednu knjigu (Atlas pseudomitologije) objavio u „Službenom glasniku“, a „Službeni glasnik“ u saradnji sa Institutom za javnu politiku Bebe Popovića – uvijeno, kako to samo ona ume, izvukla zaključak, zapravo insinuaciju (sa odstupnicom, Bećkovićka dok ne zaglavi u ćorsokaku uvek ima izlaznu strategiju) – da ja opoziciju kritikujem – naravno za račun Vučića – da bi mi „Sl. glasnik“ objavio knjigu, jer, ko biva, nigde drugde ne mogu.

Vredi to citirati.

Po sećanju, naravno.

Da li je tačno da mi „Službeni glasnik“ ne bi objavio knjigu Atlas pseudomitologije da sam zauzeo rezolutno negativan stav prema naprednjacima?

Pitala je Bećkovićka.

I da li je tačno da, u tom slučaju, ne bih imao gde da objavim navedenu knjigu?

Samorazumljivo za basnoslovni honorar čiju je visinu Bećkovićka (mudro) prepustila berzanskim spekulacijama, ne zna se da li alavije da li prljavije mašte gledalaca, koja je iz minuta u minut narastala od 10, 15, 25, pa do 125 i do 350 i 400.000 hiljada evra.

And counting…

Da Utisak potraja još pola sata, inkasirao bih i ceo milion prljavih, ali fiktivnih evra.

Uvidevši u trenutku kakvu je grandioznu glupost izvalila, Bećkovićka se napravi da sam pogrešno čuo šta je rekla.

Verni gledaoci Utiska kao po komandi izbrisaše tonski zapis.

Od 25 min i 56 sec – do 26 min i 07 sec.

Bećkovićka, međutim, ne odustade od nastojanja da unakrsnim ispitivanjem iznudi priznanje da sam pomislio/rekao/uradio ono što je nameravala da dokaže emisijom.

Pod torturom sve bih to priznao, nisam ja Mustafa Golubić, ovako, bez pendrečenja, ostadoh pri ranijoj izjavi, a pri svojim izjavama (različitim od mojih, ali njihovim, ličnim, ne komunalnim) kao osobe od integriteta ostadoše i drugoprivedeni Nadežda Milenković i Mikloš Biro, uprkos Bećkovićkinim nastojanjima da ih subliminalnim tehnikama, kojima se tokom decenija izveštila, navede da kažu ono što ona misli.

Moju napred pomenutu nezainteresovanost – ko je (ako je ovakav, a jeste) na vlasti, a ko (ako je onakav kakav je) u opoziciji – vlast mi nije zamerila, bar ne javno, bar ne da znam, ali su mi opozicione personae dramatis (personae i u antičkom smislu te reči) ljuto zamerile politički nekorektno pisanje o njihovoj vrištećoj neorganizovanosti, lenjosti, srebroljubivosti, amaterizmu, političkom analfabetizmu, primitivizmu, prostaštvu, povremenoj neuračunljivosti, sklonosti seljačkom konceptualizmu – istovetnom vladajućem, samo sa obrnutim predznakom – kao i o mnogim drugim stvarima o kojima će Kontraevolucija imati štošta da kaže.