Jeste li zašiljili olovke, cenjeni publikume? Budućnost je pred nama. Iduće nedelje na današnji dan saznaćemo “preliminarne” rezultate još jednih istorijskih izbora. Biće tu šenluka, ali, bogme, i lizanja rana. Najveća neizvesnost je – ko će biti novi PPV? Ako ga uopšte bude?

Sledeće interesantno pitanje, osim pitanja ko će sedeti “na vladi”, jeste – koliko će nova vlada imati ministara? To se ovde nikad ne zna. A trebalo bi da se zna. Sve u svemu, nemojte se odavati preteranim očekivanjima, to vam, konačno, i neki predizborni slogani sugerišu.

Ja ću – kao što sam vaktile i obznanio – ostati u dubokoj apstinencijalnosti. Ne ćeram inat, nije mi namera da bilo koga kažnjavam neglasanjem, ama imam snažan predosećaj da bi mi – u slučaju da se pojavim na biračkom mestu – ovako matorom porasle ogromne magareće uši. Odakle mi takav utisak? Da bih vam to objasnio, moramo se vratiti u davnu prošlost, u Sarajevo, na Baščaršiju, u kojoj je svojevremeno cvetala unosna privredna grana u žargonu zvana “prodavanje cigle”. Stariji znaju o čemu pričam, a mlađima dugujem objašnjenje. Kada bi, dakle, u stara vremena sarajevski jalijaši ugledali nekog “papka” (seljak, naivčina, tupson, prim. S.B.), momentalno bi ga saleteli i ponudili mu sklapanje dobrog posla: oni papku ciglu, papak njima cenera. Ovde nam treba prevodilac sa bošnjačkog. “Cigla” je, kao i u srpskom, najobičnija cigla, opeka, a “cener”, to vam je, ko biva, današnja hiljadarka. Šta da vam pričam? Posao je cvetao jer, za razliku od nas srpskih glasača, jedna od ugovornih strana – a vi sad nagađajte koja – jednostavno nije imala izbora. Filozofski posmatrano, to i nije bio toliko ćorav posao za papke. Jer pazite, kupite deset hiljada cigli po cenera, eto vam vremenom kuće, doduše po ceni stambenog bloka, ali takvi su bili zakoni tržišta.

Hoću da kažem da su sarajevski jalijaši – mada po preskupe pare – ipak davali neku opipljivu stvar. Što se za naše jalijaše, pardon – političare, nikako ne može reći. Ta gospoda rade po sledećem principu: Vi nama cenera, a mi vama dođemo ciglu, jednoga dana, kada stignu “investicije” i kada izgradimo ciglane u kojima ćemo – da bismo sprečili odliv mozgova – zaposliti srpsku mladež, a naše ljude postaviti za direktore. Zvuči smešno, kao reklama za kosmodisk, ali deluje, baš koliko i kosmodisk. Da vam sad i ja ne bih podgrevao nerealne nade, tu se u dogledno vreme ništa ne može učiniti. A zašto ne može, pokazaću vam na primeru dubare koju je pre neki dan Draža uvalio Koštunici. Elem, potegao Vojo na Kosovo, šiptarski separatisti ga vratili sa lažne granice, a Draža to prokomentarisao ovako: Ako nije uspeo preko Jarinja, neka pokuša preko Preambule. Kakve to veze ima sa ovim izborima i sa ciglom? Mućnite malo glavom! Samo će vam se kasti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari