Cineplex Srbija

Viđeniji su deesesanti momentalno počeli da bivaju ponosni na sve što urade (ili što misle da su uradili) i tu – iako formalno nije član – izuzetak nije ni premijerka, Ana Brnabićeva, koja je na početku vladine jesenje turneje po kasabama našeg pašaluka, u Kruševcu blagoizjavila da je „izuzetno ponosna na postignute rezultate u prvih sto dana vlade“ i onda na temelju tog „ponosa“ zaključila „da se Srbija“ – vladi hvala – „kreće hrabro, da se modernizuje i da nastavlja napred“.

Cenjenom publikumu skrećem pažnju da je glagol „ponositi se“ rođeni brat glagola „zanositi se“ i „poneti se“, jer se samo tim etimološkim srodstvom može objasniti zašto je Ana Brnabićeva vladi pripisala tu zaslugu – i osetila snažan ponos zbog toga – što su tokom prvih 100 Vladinih dana srpski sportisti osvojili „skoro“ trideset medalja na belosvetskim takmičenjima. No, dobro, znamo da je zasenjivanje prostote jedan od najstarijih srpskih zanata, pa zato nećemo slediti Anin primer i Vladi Srbije nabiti na nos što se tokom prvih sto Vladinih dana u Srbiji dogodilo dvestotinak teških saobraćajnih nesreća, a lako bismo to mogli ako bismo sledili Brnabićkinu logiku.

Ama nije to naša tema. Naša tema je premijerkino kruševačko „viđenje“ slobode medija u Srbiji. „Ne vidim manjak slobode u Srbiji“, decidirano je izjavila Brnabićeva i tom se izjavom vinula visoko iznad stanovišta vladinog teoretičara-volontera, dr prof. Vuletića, koji ne vidi čak ni realnost, a slobodu medija smatra lažnim mitom. Ovako je to postavila Ana. „Postoje mediji“, rekla je, koji „puno podržavaju vladu“, ali – dodala je – „postoje i oni koji su jako i neobjektivno kritični“, a ponajmanje je – zaključila je premijerka – onih koji su „izbalansirani“.

Na neugodno (a neizbežno) pitanje iz novinarskog kora da li su mediji doista slobodni u zemlji u kojoj se u saopštenjima kombi stranke člana vlade koga su novinari savatali u finansijskom nepočinstvu, nazivaju „narkomanima“ i podupitana nije li to neka vrsta političkog pritiska, premijerka je odgovorila odrečno i dodala da to smatra – „polemikom“, pa čak i „društvenom dinamikom“.

Ovde ponovo sledi poređenje sa Blade Runnerom 2049. Posmatrano sa tačke gledišta režisera, scenariste, scenografa i kostimografa nenaučno fantastičnog filma koji se već pet godina prikazuje pod imenom „Vlada Srbije 1, 2, 3“ (and counting) Ana Brnabićeva je dibidus u pravu. What you see is what you get. A kome se to ne sviđa – ili ko misli drugačije i kleveće i laže – taj je u bolja vremena mogao da izađe iz sale, ali sada više ne, jer se cela Srbija pretvorila u cineplex.