Čistke

Gde mu bi pamet da se tog posla lati pre nekoliko godina? Dobro, jeste da je bio poprilično zauzet, biti predsednik jedne lude kuće nije nimalo lak posao. Ama pouzdano znam da je bio kivan na mangupe u svojim redovima i na pogubne pojave anarholiberalizma, tehnomenadžerstva i ostalih levih skretanja. Neće biti da bar jednom u deset dana i bar u Beogradu nije mogao da zađe po stranačkim mutlacima i da priupita tamošnje svate za junačko zdravlje i poreklo rolexa i bmw-ova.

Takođe je, rekao bih, zapostavio ideološki rad. Oglušio se o Lenjinovu direktivu učiti, učiti i samo učiti. Nije obraćao pažnju ni na upozorenje onog skeptika koji je rekao da svaka vlast kvari, a da apsolutna vlast kvari apsolutno, a u Demokratskoj su stranci svi imali apsolutnu vlast, samo na različitim nivoima. Može biti da mu je konačno došlo iz dupeta u glavu, i da polako uviđa da vladati ne znači povlađivati i da voditi politiku nije isto što i voditi kozaračko kolo na proslavama sportskih podviga. Možda mu je sinulo da nikakvih suštinskih reformi nema i ne može biti bez podrške i saradnje sa nepartijskim intelektualcima, kojima, opet, ni u snu ne pada na um da se nose sa osionim stranačkim đilkošima.

Može, takođe, biti da će ukačiti da su konfabulacije njegovog kućnog prijatelja, čika Dobrice i čika Dorbičinih emisara na privremenom radu u bivšem prezidencijalnom kabinetu, put u pakao popločan lepim, kičastim rečima. Možda, može, ako, ukoliko, to su ključne reči, cenjeni publikume. Demokratska stranka, iako žestoko uzdrmana, ipak je najorganizovanija stranka koja okuplja ubedljivo nabolje ljude, samo im fali softver. Videćemo šta će iz svega ispasti. Kad čistke utihnu.