Kad god u beogradskoj medijskoj čaršiji izbije neki nered, dama Smajlovićka šilji plajvajz, presavija tabak i piše sitnu knjigu kojom, obično u svetonedeljnom broju, strogo ali pravično, postavi stvari na svoja mesta, odvoji žito od kukolja, a „naše“ od „njihovih“. Ko je sad poremetio čaršijski red? Eh, ko.
Usual suspects, sa izuzetkom Danasa, koji se ipak – iako eksplicitno nepomenut – može prepoznati u fantomskoj Smajlovićkinoj kategoriji „mediji koje finansiraju tuđe države“.
Obratite sad pažnju, mlade novindžije i novindžike koji nameravate da uspete u životu i da – ako Bog da – jednog dana postanete gloduri Politike. Ne pišite, dakle, „strane države“, kako Bog i dobar stil zapovedaju, nego napišite „tuđe države“, jer će to kod „našeg“ cenjenog publikuma momentalno izazvati snažan poriv za nacionalnim jedinstvom i organizovanim otporom protiv „tuđina i tuđinskih novina“ koje, je li, remete „naš“ mir, a vas, novindžije, će etablirati kao nedremane patriote.
Ako savladate tu lekciju, onda vam neće pasti na um da se zapitate da li možda i u Politici ima „tuđinskih“ akcionara i para, a sve ako vam i padne na pamet, znajte da ćete džaba krečiti jer je Politikina vlasnička struktura velika tajna. Kao i sve ostalo u Srbiji sa Politikom ovakvom kakva je.
Nije Smajlovićki promaklo prošlonedeljno prepičkavanje Dmitrovića takozvanog Ratka i nekih novinara iz medija „koje finansiraju tuđe države“. Pale su tu teške, ali uobičajene reči, „četnik“, „fašista“ (na Ratkovu adresu) i „kroatofili“ na adresu Smajlovićki i Ratku mrskih ličnosti. Slava Bogu – otprilike tako zbori Smajlovićka – te postoji Politika, a u Politici ona, Smajlovićka, koja će stvari postaviti na svoje mesto i srpskom narodu i senatu skrenuti pažnju da Ratka (i slične) ne moramo voleti, ali da moramo uvažavati njihova ljudska i novinarska prava.
Ne bih rekao da je Ratku (i sličnima) uskraćeno bilo koje pravo, pre bih rekao da Ratko (i slični) uživaju više prava od ostatka medijske populacije, nisu li se, konačno, Smajlovićka, Ratko (i slični) umalo izborili za pravo na koje nemaju pravo – da se ćiriličnom odštampotinama koje uređuju ukine PDV. Nije to bio kraj otužno sladunjavih Smajlovićkinih lamentacija. Požalila nam se Smajlovićka da deo javnosti nedovoljno ceni njene napore na uljuđivanju medijske scene, da je, naprotiv, tim dirljivim naporima na sebe navukla gnev zlobnika. Možda vas interesuje zašto? Zato što, kaže Smajlovićka, u Politici vlada „Čist pluralizam. I to na ćirilici. I to na srpskom“. Iz rečenog Vlasi treba da zaključe da su zamerke novinara novina koje se štampaju na latinici (i na svahiliju) na Smajlovićkine palanačke dubare motivisane isključivo mržnjom prema pluralizmu, ćirilici i srpskom jeziku. Eto, tako se, mlade novindžije i novindžike, postaje glodurom Politike. Nikako drugačije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
