Daska na pravilu

Što opet ne znači da je nemirenje sa Đokovićevom diskvalifikacijom utihnulo.

Daleko od toga. Velesmrdara Blic je u kontradiskvalifikacionom serijalu obavestila javnost da su „Novakovi navijači“ pronašli obilje dokaza o nepravednosti i ničim izazvanosti Đokovićevog udaljavanja sa turnira, a krunski dokaz o zaveri protov Novaka podastro je teniski ekspert, Bećković (i đed mu je igro tenis ) koji je obznanio da je ko biva Amerikancima dokurčilo da lome jezik sa Đ i Ć u Noletovom prezimenu, pa su ga diskvalifikovali zato što se preziva na „ić“.

Na listi srpskih vekovnih srpskih neprijatelja, pravila (svih boja) zauzimaju visoko drugo mesto, odmah ispod realnosti. Manji ili veći animozitet prema pravilima nije srpska ekskluzivnost, ljudi su manje-više svuda u svetu skloni da – kad im se ukaže prilika, a pogotovo kad ih niko ne vidi (ni moja malenkost tu nije izuzetak) – prekrše poneko pravilo, ali se u situacijama navatanosti u kršenju pravila (i posledičnoj kažnjenosti) osim Srba niko na svetu ne pribegava vađevini da je oglobljen samo zato što se preziva na „ić“, „ski“, „son“, etc.

Kao što znate, ne pratim tenis, sport uopšte, ali su i do mene doprle vesti da Đoković, iako mu niko ne spori igračku virtuoznost, nije nešto naročito omiljen među belosvetskom teniskom publikom i novindžijama.

Zašto je to tako ne znam – rekoh da ne zalazim u sitna teniska crevca – ali sam siguran da nije zato što se preziva na „ić“, nego zato što se (svesno ili nesvesno) ne uklapa u predstavu teniske publike – listom sastavljene od snobova koji jedu jagode i pijuckaju šampanjac – kako svetski šampion treba da izgleda i da se ponaša.

Što, opet, Đokovića ne sprečava da niže pobedu za pobedom na sveopšte uveselenije ovdašnjih snobova koji jedu govna i piju mlako pivo.

Sad bi čovek bi reko – i vuk sit i ovce na broju. Ali oćeš vraga. Ako ne vole Novaka – tako kontaju „Novakovi navijači“ ( i njima su đedovi igrali tenis) – to znači da ne vole ni nas, tj. Srbe sve i svuda.

I eto sjajnog objašnjenja zašto ovde već dvesta i kusur godina nikada ovako nije bilo – mrze nas, brate, iz dubine duše i gde god stignu podmeću klipove u točkove naših revolucija. A da nas vole, samo bi nam nebo bilo granica. I pročaja.

Ovih dana društvene mreže su preplavile fotografije genijalnog izvrdavanja pravila – daske dimenzija registarske tablice zakovane na letvu koja se, kad se delija pogrešno parkira, prisloni uz registarsku tablicu i tako sjebe znanje strahu i trepetu auto moto kabadahija – Vesićevom Oku sokolovom.

Kužite li stari moji: em eskiviraš kaznu, em ispadneš borac protiv nenarodnog režima, čoveku prosto dođe da se zapita kako to da nas ne vole ovako dobre i domišljate.