Deda Kuranovo proročanstvo

Osim što sam postao deda Kuran – protiv čega načelno nemam ništa protiv – proglašen sam i „stručnjakom za klozete“, pa kao „stručnjak za klozete“ – kako me je takozvani Aleksandar Mandić, poznat i kao „sitna riba pljuckavica“, nedavno definisao u Rotopalanci – odgovorno tvrdim da u Politici odavno nije bilo komadića novine upotrebljivijeg za klozetsku upotrebu, od tekstuljka koji je gorepomenuti publikovao u Smajlovićkinu i Politikinu – tom redosledom – odbranu. Šta, dakle, piše famozni Manda? „Povucite ostavku“ – preklinje Mandić Smajlovićku – „nemojte da obradujete jedinstvenog stručnjaka za klozete i crvene banove, Basaru“. I fakat, ne obradovati moju malenost mogla bi biti snažna motivacija za ex-glodurku, samo ne znam otkud Mandi i sličnima ideja da je mene Smajlovićkin uspon na glodursko mesto Politike ič oneraspoložio, a da me je njena ostavka ič obradovala.

U više navrata sam ovde pisao da je Smajlovićkin uspon posledica propasti svih kriterijuma u Srbiji, kojoj ex glodurka nije ništa doprinela, samo ju je iskoristila, kao i mnogi drugi (i mnogo gori) uostalom. Konačno, „Najstariji dnevni list na Balkanu“, ma koliko visoko mislio o sebi, tradicionalno je – govorim ovde o vremenima koja pamtim – išao niz dlaku duhovima vremena i vladajućim ideologijama – šipak bi ovoliko dugo potrajo da nije, Srbija je ovo – iako nikada, osim tokom devedesetih, nije u tome prednjačio i pritom je u svim vremenima zadržavao visok nivo, nazovimo ih provizorno, nepolitičkih rubrika. Sledstveno je Smajlovićka, kakvu je znamo, bila idealan izbor za ova vremena uspona pokvarenjaštva i beznačajnosti, sveopšte dezorijentacije, mentalne konfuzije, amaterske konceptualizacije srpstva, i isprazne slavske etike. Lako se moglo dogoditi da na njeno mesto dođe Ratko Dmitrović, recimo, što se – ukoliko propadne opštenarodna akcija „Sačuvajmo politiku“ – još uvek lako može dogoditi. Smajlovićka, s tom akcijom, je li, nema nikakve veze. Spontanost je u pitanju.

Šta bi, pitam ja vas, predsednica UNS-a, Smajlovićka, mogla imati sa UNS-ovim saopštenjem, manifestom, šta li je, u kome se apeluje da se Politika proglasi za „javno dobro“ ma šta to bilo. Koliko li će – pitam se sad ja – Kusturičina i Cvijanovićeva odbrana Smajlovićkine tradicije uspeti u naumu da menadžment i (misteriozne) vlasnike Politike ubede da oni daju ostavku, a da Smajlovićku, kao javno dobro, vrate u netom napuštenu kancelariju. Evo ga i proročanstvo: džaba će Smajlovićka i rotopalančani krečiti, što me ovoga puta raduje, neka vide malo kako je meni.