Depersonalizacija napada

Divjak zapravo insinuira da ja (iz niskih pobuda, treba li uopšte reći) izbegavam da pomenem Vučića u kontekstu Atlagićevog nasrtaja na Seku Sablić, što ne poričem, naprosto zato što Vučić Aleksandar – osim što je Atlagić SNS-ov član i poslanik – sa Atlagićevim skupštinskim slomom živaca nema ništa.

Iz Atlagića govori vekovno nasleđe. Nije to od juče.

Divjak me je onomad nabedio da nasilno „indijanizujem“ Srbe, ali zastanimo malo, zapitajmo se, nije li baš onako indijanski – umal, grešna mi duša, ne napisah srpski – smatrati plemenskog poglavicu odgovornim za sve postupke svih saplemenika i istovremeno zaslužnim za sve njihove uspehe, pobede, etc.

Reći ću još i ovo – pa nek se i Divjak i Pešićka ibrete kolko hoće – ja Vučića uopšte ne doživljavam kao „glavnog progonitelja slobodnog mišljenja“ jer tamo gde da ga ima – slobodno mišljenje niko ne može „prognati“, sasvim je druga stvar što u Srbiji broj onih koji zaista umeju slobodno da misle nije veći od osrednjeg trocifrenog.

Misliti slobodno, misliti u pravom smislu reči „misliti“, znači razmatrati stvari i pojave bez unapred pripremljenih šablona i predrasuda.

Sledstveno je moja malenkost još davnih dana odgovornost za vladajuće divljaštvo personalizovala u liku i delu V. Koštunice, koji je bio samo vrh ledenog brega sive alijanse ubica, lopuža i mufljuza kojima odgovara upravo ovakvo stanje stvari.

Upravo je taj dilber tok tek probuđene društvene energije skrenuo u Guču i na onaj bedni novogodišnji panađur, na kome je – s Bećkovićem o desnuju – cupkao pred srpskom majkom, Ražnatović, nemajući pojma da slika poseljačivanja Srbije nije kompletna dok ne đipi na binu i umetnici ne uturi 500 evra u brushalter.

Slika je odnedavno kompletirana.

Misliti drugačije, prevideti tu fatalnu tačku sloma liberalnih tendencija, svaljivati sva zla ovog sveta na Vučića, opasno je duhovno slepilo koje dodatno isisava i ono malo preostale društvene energije i dodatno je iscrpljuje u jalovim post festum jadikovkama nad esenesovskim nepočinstvima i nepodopštinama.

Vučić, SNS i njihovo članstvo i smipatizerstvo po 140-godišnjoj logici stvari vaistinu (misle da) misle da je Vučić zaslužan za sve (nebrojene) blagodati i sve uspehe – nikakvih neuspeha tu ne može ni biti – ali da li je to razlog (a izgleda) da jeste da liberalni (do moga) i demokratski (takođe do moga) deo populacije tako misli?

Mislite o tome.