Nakon što se obavestih da je tzv. Aca Lukas u Hit tvitu đilkoški izređao Žaklinu Tatalović, izvršivši potom očevid u klip „nemilog događaja“ momentalno pomislih da su „srpsko čojstvo, junaštvo, patrijarhalna tradicija, duhovna vertikala, svetosavlje“, itd. stvari za koje bi i Lukas i njegova dva saučesnika (prava reč) – Abu Ćirjaković i SPASonosni Šapić – bili u stanju da polože život, a Ćirjak, pretpostavljam, ni dupe ne bi žalio.
Nemili događaj je, dakle, bio samo još jedan u nizu (sve učestalijih) pokaznih vežbi da su napred nabrojane „srpske i porodične vrednosti“ poslednje utočište nitkova (svih boja).
Ja, međutim, u toj stvari najmanje zameram Aci Lukasu – njemu su takve bljuvotine deo pjevačkog imidža – jedva da nešto zameram (očekivao sam to od njih) Šapiću i Abu Ćirjaku, koji su kao najbedniji ženski polni organi pogleda uprtih u patos ćutke, maltene sluganski, slušali seksističke prostakluke, a osnovano sumnjam da se Ćirjak pritom odavao seksualnim fantazijama.
Sad će podfamoznost da grakne – ajde, stisni muda, zameri stvarnom krivcu, Njemu Visokom ako smeš.
Evo vam Sebastian.
Smem, ali neću.
Vučić je samo vrh ledenog brega odgovornosti za hittvitovsku brljotinu (i mnogo crnje i gore brljotine) čije je dno u dubinama srpske (pre)istorije, a sredina u Ćosiću, Referendumskom Lopovu i – najnovijem hitu – Šapiću, koji, fakat, ne rade ono što Lukas (i mnogo crnji i gori) rade, ali koji su utirali i utiru put svakovrsnom divljaštvu.
To vam otprilike dođe kao političko i vojno krilo IRA-e.
IRIno političko krilo bajagi civilizovano i učtivo pregovara dok vojno postavlja bombe i izvodi atentate.
Kužite li, stari moji.
Čisto sumnjam.
Nema veze.
Idemo dalje.
Ostavimo Abu Ćirjaka po strani, tu mu je mesto, pa razmotrimo slučaj građanina Šapića, po slobodnoj proceni moje malenkosti sledećeg Njega Vrhovnog koji će – kad kucne njegov čas – ovdašnje varvarstvo dovesti do naopakog savršenstva.
Za razliku od trenutnog Vrhovnog, budući Vrhovni Šapić ne pada u vatru, pogotovo ne u amok, ne vređa političke protivnike, pristojno izgleda, deluje civilizovano (iako pomalo tupoumno) nikom se ne zamera (zašto bi Lukas bio izuzetak) i čeka svojih pet minuta.
Malčice će se načekati.
Ali znate šta – ko čeka taj dočeka.
Glavni pak deo odgovornosti za sunovrat u stanje permanentnog sranja – 75% akcija – pripisujem JexS-u Tadiću u čijim su rukama dovoljno dugo bili i malter i mistrija kojima je, uz malu pomoć prijatelja, mogao izgraditi institucije i društvene odnose u kojima bi brljotine hittvitovskog tipa bile, ako ne eliminisane, a ono ograničene na geto Ibarske magistrale i u kojima bi frekvencije bile nacionalne, a ne nacionalističke, potom prostačke i na kraju divljačke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.