Svojevremeno je Vasilij Rozanov – tom čoveku, dame i gospodo, treba verovati – izjavio da su političari ljudi poslednje vrste. Nema se tome šta dodati. Samo, treba se zapitati šta li bi Rozanov mislio o toj i inače sumnjivoj branši da je počem upoznao nekog od naših politikanata?
Naročito onih evrointegracionih. Kad čujem, a u poslednje vreme i kad samo vidim nekog od njih, dođe mi da padnem na kolena i da kažem: „Vojo, izvini, vraćaj me u DSS, lepiću plakate do kraja života.“
Sahibija se bar drži svojih neprincipijelnih principa i svog polulegalnog legalizma, ne menja ni namere ni priču, insistira na „nacionalnom okupljanju“ i na „nacionalno odgovornoj politici“, pa ko voli nek izvoli. Gospodareve, međutim, pošušnjare i položare imaju samo jedan princip: ostati na vlasti po svaku cenu i pomažnjavati što više.
Elem, kosovski granični pičvajzi, furtutma oko Parade ponosa, sveopšta nesigurnost i beda doveli su do značajnog pada evroentuzijazma među srpskom populacijom, što nije promaklo večno budnim čulima takozvanih spin doktora, koji su, opet, politikantima došapnuli da hitno menjaju ploču. Dobro, bilo bi malo nezgodno da se Gospodar lično pojavi u ulozi evroskeptika – ne ide, brate, bar ne ovako brzo – pa su na prvu liniji isturili takozvani „drugi ešelon“.
Najpre je Ljajić natuknuo da ne treba seći vene zbog Evropske unije, onda se oglašavao Makijavelijev učenik Dačić, koji se ne obuva dvaput u istoj pameti, da bi šlag po srpskoj torti umešenoj od govana naneo najglasniji evoentuzijast, bezsrebreni Božidar Đelić. „Je li to Evropa u koju smo hteli da uđemo?“ Zacvilio je nedavno Boža na RTV-u.
Nebitan je Boža u celoj priči. A i mi smo njemu nebitni. Kada ovde zagusti očas će on posla natrag u Evropu, u Pariz, u ogromni stan u najotmenijem arondismanu, stan – gle čuda – kupljen nakon što je napustio uspešnu evropsku karijeru, da bi se žrtvovao za srpski narod.
Ono što je bitno, ako je više uopšte bitno, jeste da nama boljitka nema. Evroentuzijasti su vremenom uvideli da EU ozbiljno misli sve ono o zakonitosti i borbi protiv korupcije, pa su skontali da EU radi protiv njihovih najličnijih interesa i odlučili da dignu ruke od EU. Kosovo im tu došlo ko kec na desetku.
Neki se građani, vidim, plaše povratka devedesetih. Ali ja vam kažem: pravićemo mi devedesete od blata. Jeste Milošević bio zaguljen tip, ali je protiv njega stajao čitav jedan pokret otpora. Morao je ovde-onde da napravi poneki ustupak. Ovi, bato. Ne uzmiču ni korak. Otvore poneku ćupriju, pohapse poneku lopužu, pa je posle puste u nedostatku dokaza, a onda nam zajašu na grbače i sjede, sjede, sjede. Do pobjede.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
