Dobro jutro, čaršijo

 Kad smo već kod Overlorda i njegovog „bloka“, primetio bih da patetična priča o masivnoj zaveri tajkuna i nenarodnih elemenata protiv SNS-a zvuči sve komičnije u trenutku kada ozbiljna istraživanja pokazuju da se bliže podršci od pedeset odsto. Patetika je, znamo to, jedan od ključnih elemenata našeg političkog mentaliteta, ali ovoga puta ga baš prećeraše. Nije tu Overlord izuzetak. Svi su na našoj političkoj sceni progonjeni, svi siromašni, svi upadljivo dobronamerni i svi masno lažu, duše ne zgrijevaju, što rekla baba Kurana.

Pa hajde, da zađemo redom. Apsolutni hit ovih izbora po meni je izuzetna hiperaktivnost u koju je – mimo običaja – zapao Koštunica dr Vojislav. Sišao je, sav zlatokril u narod, pojavljuje se na televizijama, deli intervjue i kapom i šakom, a budući da je sklon misticizmu i dubinskoj psihologiji, glasače mami sloganom kome je, fakat, teško odoleti, a koga mu je po svemu sudeći sašio Đura: Znam kome verujem. Ovo je, čestnejši glasači, još jedan dokaz da vas takozvana politička elita smatra moronima i da ne računa na vaš razum nego na hipnotički efekat besomučnog ponavljanja ispraznih mantri.

Na drugoj strani takozvanog političkog spektra, Ivica Dačić je hiperaktivnošću nadmašio i Koštunicu i samog sebe. Poverio sam vam već da ja retko gledam televiziju, ali ne može se toliko retko gledati televizija, a da se ne nagledaš Dačića i da pritom ne stekneš utisak da se tu radi o nekoliko ljudi. Pustiš RTS 1 – cap! – eno ga isihasta, Ivica, metaniše pred ikonom; prebaciš na Prvu, ugledaš Dačića, političkog komesara Prve proleterske koji osipa drvlje i kamenje na kapitalizam i imperijalizam. Prebaciš se na Pink, vidiš Dačića kako šamara Tačija, zagovara slobodno tržište i liberalizam. Pa ko, pitam vas, ne bi glasao za njega, kada nam je svima politički blizak.

Veterana (i velikana) politike „dobar dan čaršijo na sve četiri strane“, Jego ex Sijatelstvo, Tadića, nešto ređe viđam, ali ga čujem na radiju. Priča Tadić svoju tužnu priču, javno se kaje, posipa se pepelom po glavi kao da ne zna – ili možda zaista ne zna – da pokajnici u Srbiji nemaju nikakvu prođu. Što reko njegov čika Dobrica, sumnja mi je veća od nade da će opisanom pričom namaći dovoljno glasova za kohabitaciju sa Overlordom. Pa, dobro, ima li još koga na predizbornoj sceni! Ima, naravno, ali polako, svi će doći na red. Nikoga neću favorizovati. Svi će dobiti po pasus. A mi ćemo – dame i gospodo – kada se izbori završe, ka i vazda dobiti po Crven Ban.