Dobrota puta

Mogu se složiti s tvrdnjom da Vučiću DS smeta – iako bi, da je pravde, svakog dana trebalo da pali sveću za zdravlje i dug život – ali to je isključivo zato što Vučiću smeta sve (i svako) ko nije SNS s njim na čelu.

U pitanju je dominantna (a izgleda i neizlečiva) srpska psihologija „ko nije sa mnom, taj je protiv mene, a ko je protiv mene, najbolje da ne postoji“ koja, kako ćemo videti, nije ekskluzivno Vučićeva. Setite se šta govori „alternativa“, Đido, Guzijan, Boškić & Co – „ko nije za bojkot, taj je za Vučića“.

Drag mi je Platon Lutovac, ali mi je istina – najdeficitarnija roba u Srbiji – draža.

DS, naime, nije ni na kakvom dobrom putu, daleko od toga, naprotiv, čini mi se da je pri kraju puta u totalnu propast, ali – nota bene – Vučić s tim nema ništa, a još mu je manje namera da DS „preuzme“, kako Lutovac priviđa.

Koji će mu Sebastian?

DS se olupala sopstvenim snagama i sopstvenom „pameću“.

Činjenica pak da se „o Demokratskoj stranci toliko priča“, pre svega nije činjenica – uopšte se ne priča „toliko“ koliko Lutovac samomotivaciono čuje – a kad jeste činjenica, to jest kad se o DS-u priča, onda je bolje da nije činjenica jer se uglavnom priča o unutarstranačkim brljotinama i ciganisanjima.

Da je stvar sa DS-om otišla dođavola postalo mi je jasno pre dva tri meseca, kad je – nakon što sam u Utisku nedelje ukratko prepričao DS-ov program – Lutovac ispalio tvit da sam ja za Vučića korisniji od Laze Ristovskog, koji, uzgred, osim za sebe ni za koga drugog nije koristan.

Eto, ni ja se ne držim činjeničnosti.

Sve mi je u stvari postalo jasno mnogo pre, već tamo negde 2007, kada je Tadić odigrao basket pomirenja sa Dačićem i potpao pod apsolutni uticaj lobija Đinđićevog streljačkog stroja i kada je – da bi ovekovečio carstvije njegovo i Krletovo – naumio da svoju poziciju ojača slabljenjem radikala.

Viđi, međutim, vraga.

Radikali su samo ojačali raspadom na koji su ih nahuškali JexS & Co i sada ih u obe alotropske modifikacije ima preko 700 hiljada, što je bilo predvidivo jer radikali jačaju kroz raspadanje svega i svačega, a moglo bi se reći da su i nastali kao produkt raspadanja.

Epilog.

Umesto da demokratizuje Srbiju, DS (koja je pod JeX-om prestala da bude DS) udarnički je doprinela posvemašnjoj radikalizaciji i varvarizaciji Srbije.

JexS sad ide po gradu i priča da on nema ništa sa stvaranjem DS-a, ali sve što time postiže je da se Miki Rakić okreće u grobu i da se vrapci pod strehom Prezidencijalnog Konaka povazdan grohotom smeju.

Dosta je ovom danu zla njegovoga.