Držte lopova

Čekaj, bre, malo, mislio sam, ako naše društvo nije „spremno“ da prihvati Paradu ponosa, ako marš nekoliko stotina – hajde da budem politički korektan – gejeva svake godine dovodi zemlju na ivicu građanskog rata, ako je za istragu zločina potrebno „sticanje političke volje“ da li je borbena gotovost „našeg društva“ na visini? Da li je sa „našim društvom“ sve u redu. Da li naše društvo uopšte postoji? Ako i postoji, da li je ono tradicionalno, patrijarhalno, pobožno i privrženo, kako se ono kaže, „porodičnim vrednostima“.

Ovlašno listanje dnevne štampe – da ne zalazim u sitnija crevca – nepristrasnog čitaoca će uveriti u suprotno. Da su u biblijska vremena postojali tabloidi, Glasnik Sodoma, nazovimo ga tako, ne bi se mnogo razlikovao od bilo koga našeg tabloida. Štaviše, usuđujem se da tvrdim da bi izgledao nekako umivenije, jer je Gospod Bog u ta davna vremena imao više kriterijume. Hoću da kažem – strože je kažnjavao za manje prestupe.

A šta mi imamo? Unuk ubio babu zbog petsto dinara. Žena zaklala muža na spavanju? Muž upucao ženu zbog sumnje za neverstvo. I sve tako nešto. I sve u tom smislu. Čini mi se da je zgražavanje nad gej paradiranjem zapravo licemerni povik „držte lopova“. Srpsko je društvo – pod uslovom da postoji – hiljadama kilometara daleko od svake tradicije, svake patrijarhalnosti, pobožnosti i svih hrišćanskih „vrednosti“. Ne sporim da su u opticaju lažna tradicija, lažni moral, lažna i nacionalizovana pobožnost. Zato je i sve drugo lažno. Vidi se to po plodovima one Amfilohijeve smokve, to jest – po čemeru, bedi i ćorsokaku realnosti u kojoj živimo.

Srpsko se društvo, dame i gospodo, raspada. Ovde su – pod uslovom da nisi peder i da kličeš „Živela Srbija“ – dozvoljene, pa i društveno poželjne, najniže ljudske strasti. Sve su stvari stoga postavljene naglavačke, pa nije čudo što se arhijereji bave politikom, a političari metafizikom. I znate šta? Kažu drevni sveti oci da Bog ume da ljudskim gresima i slabostima „pogleda kroz prste“, ali da se žestoko razgnevi kada se te slabosti predstavljaju kao duhovnost i kao „vrednosti“.