Dubina interesa

I u toj stvari mu treba verovati na reč jer je Srbija gorela i manjim povodima, a i sam JexS je proglašavan „ustašom“ za mnogo manja ogrešenja o – kako se trogatelno izrazio – „najdublje interese Srbije“. Pre nego što zađem u sitnija crevca, napomenuću da u Borisovoj sintagmi „najdublji interes“ vidim snažan uticaj „najstrašnijeg patriotizma“ i dubokomislene spoznaje „mi možemo i ono što ne možemo“ – bisera čika Dobricine političke filozofije.

Sad verovatno očekujete da JexS-a postavim neugodno pitanje: a da zašto on i stranaka kojoj je u to vreme bio na čelu, nisu zapalili Srbiju kad je Briselski sporazum potpisala nova, Vučićeva vlast, ali neću postaviti to pitanje – dobro je što to JexS nije uradio – nego ću postaviti drugo, koje sam ovde već sto puta postavljao – zašto srpski državnici, kad god se naljute na komšiluk ili međunarodnu zajednicu, u znak odmazde zapale Srbiju ili bar Beograd, kao što je to onomad učinio Referendumski Lopov, besan što je Priština proglasila nezavisnost lažne države.

Godinama proučavajući misterije ovdašnjeg državotvorstva s vremenom sam dokonao da „dubina nacionalnih“ itekako zavisi od „vodostaja“ ličnih i partijskih interesa, pa otuda nije čudo (mada u stvari jeste) – a ni JexS ne bi trebalo da se čudi – što je potpisivanje Briselskog sporazuma u jednom trenutku dijalektičkog razvoja naše zemlje bilo čin veleizdaje i razlog za paljevinu, a u drugom „mudra evropska politika“.

No, dobro, trezvenoumni čteci će sad bezbeli reći: šta se tu može, politika je veština mogućeg, kao što i jeste na većini mesta na ovom svetu, ali ne i u Srbiji u kojoj je ona veština nemogućeg, apsurdnog, konceptualnog, jer se samo apsurdom i konceptualizmom može objasniti Tadićeva jadikovka da ga Vučić „tereti“ za priznanje nezavisnosti Kosova, a da on Vučića „optužuje“ za huškanje i izdaju „najdubljih nacionalnih interesa“.

Možda će vam priča koju ću vam sad prepričati – iako na prvi pogled nema veze sa temom – pomoći da vam stvari postanu malo jasnije, meni jeste. Elem, pitao Andre Malro urođenika sa Balija kako je bilo za vreme (drugog svetskog) rata, a urođenik će kao iz puške: „Eh, kako je bilo! Najpre su došli Japanci i tražili od nas da ubijamo Engleze i da, kao dokaz da smo obavili posao, donosimo glave. Japanci ništa nisu za to plaćali. Potom su se s neba belim kišobranima spustili Australijanci i tražili da ubijamo Japance, dobro su plaćali, ali nisu tražili da donosimo japanske glave. Vi beli ljudi baš ne znate šta hoćete.“