Dvostruko državljanstvo

Dvadesetak, naime, hiljada kosovskih Srba poslalo je nekakav dopis Ruskoj ambasadi sa zahtevom da im se dodeli rusko državljanstvo. Rusija je, vele podnosioci zahteva, velika zemlja „koja vodi računa o svojim državljanima“, pa sledstveno – vodiće valjda brigu i o njima. Ej, pusto slavjanofilstvo. Rusija, cenjeni publikume, ne vodi računa ni o kome osim o interesima Kremlja. Zato i jeste imperija. U protivnom – bila bi Srbija, što će reći – razdešena zemlja u kojoj su na vlasti ili pokvarenjaci ili psihopate.

Nemojte me hvatati za reč, statistika mi nije jača strana, ali biće da je nekih dvadeset, dvadeset pet miliona etničkih Rusa ostalo po zemljama, bivšim članicama SSSR-a, a Matuška, čto djelajet? Ničevo. Da li to znači da su maršali i komesari digli ruke od tih Rusa – jok, uopšte. Vreme je na njihovoj strani. Dobro znaju da su takozvane nezavisnosti zemalja koje imaju nesreću da se graniče sa Rusijom veoma privremene. Vazda su bile takve. Matuška se privremeno povuče, pa se, kad kucne čas, vrati i očas posla se u tim zemljicama progovori pa ruski, a ruski beli orao osvane na nadleštvima. Sad će levičari reći – nepravda. A ja im kažem neka pitaju Napoleona Bonapartu. U smislu „kako“ i „zašto“.

Da predupredim Konuzina, koji to ionako ne sme reći, dragi kosovski Srbi, nikada nećete dobiti rusko državljanstvo iz prostog razloga što je Matuška Rosija ozbiljna država i državljanstvo ne daje osobama koje ne ispunjavaju uslove za isto. Što će reći – ko nije rođen na teritoriji Ruske Federacije nema na to prava, bez obzira koliko voleo Rusiju, Dostojevskog i Konuzina.

Ovde se to, razumljivo, ne shvata. Što uopšte ne znači da se ne shvata u Kremlju. O, ne, tamo jako dobro znaju da je „srpska ljubav“ puna niskih pobuda i stranačkih interesa. Znaju tamo jako dobro da su srpske ljubavne izjave, u stvari, površno maskirani poziv da Crvena armija razreši brljotine lokalnih lelemuda. Znaju to i vrapci po olucima ovdašnjih institucija. Da ne govorim koliko to znaju Putin i Medvedev. Sigurno je, štaviše, da veoma cene tu ljubav. Eto, verovatno razmišljaju, ništa nas ne košta, a podrška onolika. Pustimo par filmova u Ruskom domu, damo par sendviča rusofilima i postigli smo sve što u drugim zemljama moramo skupo da platimo. Ko ne bi voleo Srbe, druzja, a državljanstvo – malo morgen.