Emisije u velikoj nuždi

Istog trenutka kad sam našu prekjučerašnju kolumnu, „Divljačke frekvencije“, poslao u štampu, znao sam da će mi najmanje dva podfamozna neprejebivca postaviti pitanje-sačekušu – aaaaa, a šta bi ti, majstore, uradio da si bio na mestu Abu Ćirjaka i SPASonosnog Šapića.

Odgovoriću i na to pitanja, ali najpre da kažem šta sam uradio da ne bih bio na mestu (i u društvu) Ćirjaka, Šapića i Lukasa.

Evo šta.

Dva dosadašnja poziva da gostujem u Hit tvitu učtivo sam, ali glatko odbio.

Zašto?

Zato što mi je na umu bila mudra sentenca Josifa Visarionoviča – njet čelovjeka v Hit tvitje, njet probljema, kužite li, stari moji.

Isto ću postupiti i u slučaju (eventualnog) budućeg poziva Hit tvitovog originala, Utiska nedelje, ali ne zato što me je kad sam (bukvalno) poslednji put došao Oljinoj mečki na rupu Bećkovićka – kako to neprejebivci tumače – „raskrinkala i razvalila“ – nego zbog stravične dosade, pa i mučnine, koja vlada u studijima i potom curi u etar i iz Utiska, tako i iz Hit tvita.

Jednopartijski sistem mi je oduvek bio muka duhu – do mere da ni ovakvu kakva je višepartijska Srbija ne bih menjao za bivši jednopartijski raj besplatnih svinjskih polutki – otuda ne znam zašto bi mi manja muka duhu bila jednopartijske (i jednoglasne) emisije Hit tvit i Utisak.

Najpre da razmotrimo zašto bolje volim višepartijski, makar bio i ovako drljav sistem, nego jednopartijski poredak sa sve regresima, K15-icama, džaba odmaralištima i svinjskim polutkama.

Evo zašto.

Zato što za razliku od jednopartijskog, u višepartijskom sistemu – makar bio i ovakav – uvek postoji izlaz za slučaj nužde, honni soit qui misle na veliku, iako joj je trenutna situacija sve više nalik.

Sasvim je druga stvar što tzv. opozicija serbska taj izlaz ili ne ume da nađe ili ga traži na pogrešnom mestu.

Opozicija, dakle, serbska je (ispravno) uočila da Vučić i kompanija ne izlaze iz televizora naše zemlje ponosne, pa je (zabludno) pomislila da se u dvadesetčetvoročasovnom prisustvu na televizorima, a ne u poluvojno organizovanoj stranci od 700.000 ljudi, krije tajna Visokog Uspeha.

Pa je tzv. opozicija u granicama svojih skromnih medijskih (i svih drugih) sposobnosti naumila da Vučića „sruši“ Pressingom, jutarnjim programom i dnevnikom N1 i Utiskom nedelje.

Vučić na drugoj strani i ne pomišlja da se „zacementira“ na vlasti pomoću Hit tita – Hit tvit je njegov kapric, njegovo ćeraćemo se još, kontraofanziva u privatnom ratu Bećkovićke i Njegove Veličajnosti – on se off the record i off line cementira terenskim radom, na kome bi mu pozavidela i Laburistička stranka, nadaleko čuvena po obilascima kuća, terenskom radu i uvlačenju u dupe izbornog tela.

A evo i odgovora šta bih uradio da sam se našao u društvu Ćirjaka, Šapića i Lukasa.

Ništa, brate.

Probudio bih se iz glupog sna i skuvao kafu.