Epidemija katastrofe

Gorepomenuta katastrofa se započela davno, još u trenutku kad je naš praotac, Adam, (zabludno) pomislio da je zreo da napravi razliku između dobra i zla, pa je, budući da još nije imao „visinu“ za tako nešto, pokrenuo „lanac nepredvidivih događaja“ (National Geographic) koji su se strmeknuli niz onu De Mestrovu nizbrdicu.

E sad, narodi zemaljski – koji su takođe jedna od posledica Adamove brljotine – u tom su se strmpoizdu snalazili (i snalaze) kako znaju i umeju. Jedna grupa naroda, nazovimo ih narodi A, pribegli su kontroli štete pa su razvijali teologiju, filozofiju i umetnost koje su im pomagale da povremeno razaznaju šta je za njih dobro, šta pak loše; druga grupa naroda, nazovimo ih B, je pojednostavila stvar pa je dobrim proglasila kad mi neprijateljima otmemo krave i žena, a zlim kad to isto neprijatelji učine nama. Sledi anketa: šta mislite u kojoj grupi naroda mi pripadamo?

Autor termina „epistemološka katastrofa“, Dojč, naučava da se, uprkos dirljivim naporima naroda grupe A, s protokom vremena ta katastrofa sve više usložnjava, što će reći da ljudi sve manje znaju šta je dobro, šta zlo, a sve su sigurniji da to znaju.

Usuđujem se da dodam da je epistemološkoj katastrofi naročito dobro išlo u Srbiji, gde je završila – hm, da li je završila? – u ovom što „nikada ovako nije bilo“, u kome se, što reko „naš narod“, više ne zna ni časni krst.

Pogledajmo, recimo, na kakve me je epistemolške muke stavilo udruženje (sic) #od5 miliona“.

Izdade onomad udruženje saopštenje u formi ucene da će, citiram, ukoliko Nova Stranka (i još neke) oskrnave svetu tajnu bojkota pa izađu na izbore – ne jebati majku Novoj Straci, kako bi prosečan Srbin očekivao – nego će i ono izaći na izbore.

Obrtao sam i okretao saopštenje i ne mogodoh da dokonam na koji će se to način udruženje osvetiti bojkot-izdajnicima tako što će i samo počiniti izdaju.

Na kraju zaključih da ni autori saopštenja nisu znali šta hoće da kažu, pa slučaj stavih ad acta.

Ali ne lezi vraže.

Budući da je Nova Stranka (i ostale koje idu na izbore) ignorisala udruženjevu ucenu, po isteku sedmodnevnog ultimatuma, udruženje blagoizdade saopštenje da će decidirano izaći na izbore. Mila majko, kakva tek tad furtutma nastade.

Nekadašnji „otporaš“, Srđan Milivojević, negde blagoizjavi da će #1od5 miliona“ loše proći na izborima (što je tačno) ali ne zato što je Otpor, za razliku od udruženja, „živeo u vreme medijskih sloboda“ – misli se na Miloševića vakat – nego zato što ćemo sa ovakvim glavama, izašli ne izašli na izbore, svi loše proći. I to zasluženo.