Foto: Stanislav MilojkovićJuče apsolvirasmo da je postojeći krizni štab najbolji od svih mogućih kriznih štabova – utuvite da u ovom izricaju nema ni trunke ironije – a danas sledi eksplikacija zašto je tome tako, to jest – zašto su epidemiološke stvari postavljene naglavačke, pa umesto da politika striktno sledi uputstva kriznog štaba, krizni štab obmotava političke odluke medicinskom terminologijom i cupka kako politički bubanj kaže.
To je tome tako zašto što je u Srbiji sve tako. I to odvajkada.
To što je sve to poslednjih godina poprimilo psihodelične oblike, posledica je ogromne radne energije (inače straćene na besmislice) Visokog Inženjera Djatlova i njegovoh još ogromnijih organizacionih sposobnosti. Inače, naopaki sistem je isti, Bio je isti u knjažestvu, isto je bio u kraljevini i raznim Jugoslavijama, isti je ostao i dan-danas.
Ovo, naravno, ne mogu dokazati ali „odgovorno“ tvrdim da bi personalni sastav kriznog štaba bio isti – i da bi mu modus operandi i učinci bili (manje više) isti – kako vo vremja carstvija Slobodana Miloševića, tako u carstvijima Referendumskog Lopova i JexSijatelstva Tadića.
U čemernim danima zatvaranja čaršije i mahala povremeno sam se odavao kontemplacijama na temu kako bi epidemija i priključenija izgledale da su izbile 1. za Miloševićevog vakta, 2. za vakta Referendumskog Lopova i 3. za vakta JexS-a Tadića. Kao što rekoh – ništa ne mogu dokazati, ali s druge strane ni (preživeli) srpski vladari ne mogu dokazati da se stvar ne bi odvijala ovako.
Za Miloševića vakta Ana Lalić bi iz apsane izašla tek juče – i to posle silnih demonstracija i pritisaka međunarodne zajednice – a prilika da se pandemijska pometnja iskoristi za likvidaciju nekolicine opozicionara i nezgodnih novinara ne bi bila propuštena. Za RF-ovog vakta bilo bi ama baš sve isto, samo deset puta sporije, s tim što bi u krizni štab bio kooptiran i Matija Bećković.
Ipak bismo najmanje ograjisali za JexS-ovog vakta. Sve bi, naravno, bilo isto, jadno, bedno, drljavo, lažljivo i isfolirano, ali sve nekako decentnije, nekako „s ljudskim likom“, s tom razlikom što bi zbog JexSove lenjosti respiratore nabavljali krle22 ili Vesić, koji su u ovoj postavci stvari morali da se zadovolje, prvopomenuti proseravanjem po televizorima, a drugopomenuti prskanjem beogradskih ulica rastvorom sirćeta i varikine.
Najveću odgovornost ipak snosi JexS. Ne za ono što bi uradio, a što bi, fakat, bilo bolje nego ovo što nikada ovako nije bilo. nego za ono što nije uradio.
Za razliku od Miloševića, RF-a i Vučića, JexS je predsedavao dobro organizovanom strankom (DS) koja se za Đinđićevog vakta poduhvatila preteškog posla demontaže potuljenog sistema orijentalno seljačkih marifetluka, laganja, mašćenja, prilagođavanja realnosti dnevnopolitičkim potrebama i interesima i – kao posledica – prilagođavanja raznoraznih struka takvom poretku stvari. Ulice je prskao Vesić. Ali je uprskao Tadić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
