Dobro, čoveče, pitaju me s vremena na vreme neki drugari, otkud ti više živaca da se bakćeš s neopevanim ludorijama? Nisu to uopšte neki naročiti eskapisti. Smatraju da ima smisla kritikovati političke i ekonomske budalaštine. Zameraju mi – ne mnogo, naravno – što se upuštam u sage o drekavcima, čudotvornim panjevima. I pročim manifestacijama slobodnog srpskog mišljenja.
E, dragi moji drugovi, to je za mene poslastica. Bilo bi bolje da tog deserta nema na meniju, ali kad je već tu – zaslužuje svaku pažnju. Na primer Ekološki pokret Srbije i njegov predsednik, rukovodilac, šta li je, Nikola Aleksić, koji su čvrsto uvereni da avioni u preletu nad teritorijom Srbije nedužni narod zaprašuju prahom od koga rastu sise i otpadaju uši. To su zaključili na osnovu stručnog posmatranja kondenzovanih gasova iza avionskih motora.
U stara dobra vremena, tvrdi EPS, ti su se mlazevi brzo dekondenzovali i nestajali. U poslednje vreme to danima ostaje na nebu i nesmetano vrši trovački posao. I šta sad? Aleksić apeluje na Ratno vazduhoplovstvo da ne čeka naređenja izdajničkog vrhovnog komandanta, što će reći Jego Sijatelstva, nego da hrabro krene u presretanje i obaranje bajagi civilnih letelica. U stvari – podmuklih trovača.
Svaki bi im pilot poljoprivredne avijacije mogao objasniti da se sa visine od 10.000 metara ništa ne može zaprašiti. Da može – ne bi oni stavljali glave u torbu zaprašujući useve u brišućem letu, sa visine od stotinak metara. Gore, bato, na 10.000 metara nema kontrole. Na tim visinama duvaju žestoki vetrovi, pa tako, recimo – izbaciš otrovni teret nad Novim Sadom, a on padne na Kopenhagen. Ako vetar baš dune, onda prašak može dospeti i do Vašingtona. Pa onda ispadne da je Pentagon džaba krečio.
U čemu je poenta. Nije Ekološki pokret Srbije znak bliženja Sudnjeg dana. Pre sto, pre dvesta, pre trista godina, takođe je bilo takvih „ekologa“, samo što su se drugačije nazivali i nisu imali pristup u ondašnje medije. Ali su često završavali uronjeni u jame s konjskim izmetom, nemam prostora da ulazim u sitna crevca, tadašnja medicina je verovala da je to delotvorno. A danas, gde su danas?
Ako je verovati vestima – konferenciju za štampu održali su u Udruženju novinara Srbije. E sad, može biti da su platili zakup sale i ispričali svoju priču, što je legitimno; sloboda zbora, dogovora i izražavanja, bla, bla, bla. Ali uvek postoji i druga mogućnost. Da su EPS i UNS, zapravo, istomišljenici. Ili čak i treća: da je EPS militantno krilo UNS-a. Mislite o tome.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
