Evo banke, cigane moj

Dimitrije Boarov i Miša Brkić – obojica se dobro razumeju u materiju – drže da je brzina smandrljavanja nekog zakona o guverneru ili NBS , motivisana niskim pobudama. Boarov i Brkić opravdano sumnjaju da postavljanje partijskog čoveka, to jest žene posebnog kova na čelo NBS može značiti samo jedno: traljavo prikrivenu nameru da se ona crkavica od deviznih rezervi nekontrolisano spička.

Zašto će to biti pogubno, obavestite se na drugom mestu, jer je moje znanje o ekonomiji krhko, kao što je krhko i u stvarima bezbednosnih struktura koje su prekonoć dopale šaka pasioniranog somelijera, Vučić Aleksandra. Zato se opet pozivam na upućenog čoveka. Ako su Boarov i Brkić eksperti za ekonomiju, Miša Vasić se dobro razume u eleuzinske misterije bezbednosnih zajednica. Vasiću se, ukratko, ni malo ne sviđa ideja da jedan čovek kontroliše vojne i civilne obaveštajce, kako profesionalce, tako i amatere i dobrovoljce, jer to, po njegovom mišljenu, ič ne doprinosi bezbednosti države, ali kontroloru (umal ne napisah „ridži“) špiclovskih ustanova otvara neograničene mogućnosti za dezavuisanje političkih protivnika.

Lepo je baš počela da radi nova vlada čiji bi, da je pravde, najlogičniji predsednik bio Ežen Jonesko. Viastinu, vlada koja za sva zla ovoga sveta optužuje prethodnu vladu, a koja u svom sastavu ima čak osam ministara iz bivše, nenarodne, vlade – u kojoj je aktuelni premijer bio potpredsednik – može postojati samo na dva mesta: u Joneskovim komadima i u Srbiji.

Postoje, ipak, i značajne razlike između Joneskovih komedija i vladinih komendija. Iako dele gotovo istu poetiku, rezultati su dijametralno različiti. Gledajući „Ćelavu pevačicu“, recimo, pošteno ćete se nasmejati, dočim se, belćim, nećemo smejati kada ova vlada, sa kosmatom pevačicom na čelu, zagazi u drugi čin. Lepo je to rekao kolega Vasić: Što mačka rodi, to miševe lovi.