Fajront

Rečeno, učinjeno, pozicioniram se ispred televizora i čekam. Sad sledi digresija. Otkako znam za sebe, patološki mrzim otvaranja i zatvaranja svih mogućih bilo sportskih, bilo kulturnih manifestacija. U davnija vremena, to se još moglo i podneti. Izađe neki viđeniji dilber, prozbori dve-tri reči, pa kaže: otvaram to i to, kad se stvar završi, izađe drugi dilber pa gukne: zatvaram ovo i ovo. I razlaz, cenjeni publikume. Sve je otišlo u 3LP sa Međurepubličkim sportskim igrama, takozvanim MOSI, kojih se i Panović blagoizvoleo setiti u broju od subote.

Tu su mu ga, da kažemo, dali. Do MOSI-ja 1986, koje je Panović obradio, nekako se sve to moglo i podneti, ali od te kobne godine, đavo beše došao po svoje. Malo im bio jedan ugledni društvenopolitički radnik, nego su se setili da uvedu kulturno-umetnički program. Što znači – splet pesama i igara svih naših naroda i narodnosti sa tromeđe plus, kao ustupak vremenu, nastupi bajagi rok bendova koji su tamburali na revolucionarne teme, plus mimohod sportista i sportistkinja po kaldrmi moje rodne varošice, plus prisustvo „vrha Srbije“. Čuda i pokore! Lom i haos! Uzbuna u Opštinskom komitetu SKS! Borbena gotovost! Ništa nas ne sme iznenaditi. I posle Tita Tito. I, šta da vam kažem, dame i gospodo, sport se u toj furtutmi nekako izgubio. Ja to ni sportu ni društvenopolitičkim radnicima uopšte nisam zamerio. Naprotiv! Čak sam im bio i zahvalan. Bajinobaštanski kafići su radili, za ono vreme neuobičajeno, do zore. Sve u svemu, beše baš dobro.

Ni sanjao nisam, što reče onaj pjevač, da ću sve to ponovo gledati 2012. godine na zatvaranju OI. Ono jeste, da ne grešim dušu, sve je u Londonu bilo hiljadama puta sofistikovanije, ali bilo bi isto tako i u Bajinoj Bašti da je, počem, bilo para, tehnologije i organizacije. Dakle, šta da vam kažem – i u Londonu smo gledali društvenopolitički cirkus. Lepo za oko, ali muka duhu. Istina, govoranciju je održao (odglumljeni) Vinston Čerčil, ama ništa nije bio bolji od Gačića (ili Vlaškalića, sad ti znaj ko beše), a ostalo sve isto. Što, u pesimističkom gledanju na stvari, znači da svet očekuje isto ono što je zadesilo nas posle MOSI-ja. A vi vidite šta je to.