Gde ti je Maček, Cvetkoviću

Pa, znaju li oni šta je napisao Malaparte u „Tehnici državnog udara“: udri na poštu, električnu centralu i vodovod, isključi mašine, zavrni slavine i završio si stvar. Jesu „Novosti“ institucija, imaju tradiciju, ali zbog čega je srpska štampana reč dragocenija od srpske telefonije i SMS-ova. Tehnologija čuda čini. Nisu onolike sačekuše i atentati dogovarani preko novina – u nekima su, doduše, najavljivani – nego preko mobilnih telefona. I sad, kad Vlada Srbije, za koju patrioti misle da nije patriotska, na mala vrata hoće da izvrši telefonski državni udar, državotvorci ćute. A zbog čega ćute? E, sad ću da vam kažem.

Ćute zato što ih boli dupe za Telekom, kao što ih ista stvar boli i za „Novosti“ i za sve ono za šta se načelno i državotvorno zalažu i bore. Verovatno je u štabovima rodoljuba procenjeno da arlaukanje protiv prodaje Telekoma nije probitačno. Znaju oni dobro da se sirotinja raja uvek obraduje na pomen kakve prodaje i da se očas polakomi na milijarde evara i dolara puštenih u medijski opticaj. Rekosmo već da Nada Kolundžija umire poslednja. „Ako već tolike pare“, računa izmučeno pučanstvo, „uđu u sistem – naći će se neka crkavica i za mene, pa ako baš i ne bude crkavica, a ono neću biti otpušten do daljeg. Preguraćemo nekako do sledećeg Đurđevdana, a onda možemo privatizovati vojsku i policiju, na primer, pa eto nama još jednog đurđevdana, a utom će i 21. 12. 2012.“ Konsenzus, bato. I vlada isto tako misli i na isto računa. Mada prime minister, Cvetković, svečano obećava da će pare od Telekoma biti utrošene na izgradnju puteva. Nisam, naravno, ni sumnjao. Asfaltiraće se, računam, jedno petnaestak kilometara nekog puta. Posle toga, kako i dolikuje, sledi pompezno otvaranje „deonice“. Najveći deo Telekomovog kolača upotrebiće se za očuvanje socijalnog mira, seču uveta i krpljenje dupeta; biće tu para i za ćorave investicije. A ne treba sumnjati da će jedna suma biti konvertovana u magarca koga će pojesti onaj poslovični vuk.

Kad smo već kod Cvetkovića, premijer se zdravo raspričao u skupštini. Diskutovalo se o rezultatima rada onog tela koje uporno nazivaju DRI, mada ga ja radije zovem DRK. „Elem“, reče prime minister, čuvši preliminarne rezultate rada DRK-a, uvidevši da se tu radi, citiram, „o lopovluku“, premijer je, veli, doneo neopozivu odluku da lopuže najuri iz vlade i da ih preda neumoljivosti srpske reizabrane pravde. Šta se isprečilo na džombastom putu premijerove pravednosti? I to je Cvetković objasnio. Kada je saznao da protiv ministara nepočinitelja nije podneta krivična, već samo prekršajna prijava, on je – veli – promenio odluku. Ne možeš otpuštati ljude zbog prekršajne prijave. Nije, brate, u redu. Ima tu neke logike. Ali po toj logici, ukoliko ministri u 2010. spičkaju duplo manje para nego prošle godine, premijer će biti dužan da ih nagradi. Ili da pronađe nekog Mačeka.