Vidim, nagrdiše me komentatori zbog toga što sam pohvalio narodnjačku širokogrudost. Gotovo da su nacionalno jedinstveni u stavu da je Vučić Delevićevoj i Ljajiću ponudio ministarska mesta iz krajnje niskih pobuda. Što uopšte nije isključeno. Što je gotovo izvesno. Što je, konačno, neizbežno, jer na ovdašnjoj političkoj sceni nema drugih pobuda osim niskih. Ali činjenica da je takav gest presedan u srpskoj političkoj istoriji ne može se poreći. To vam je, cenjeni publikume, kao pojava teleta sa tri glave. Ni manje ni više.
Sve ovo, međutim, ne znači da sam pod starost počeo da gajim iluzije o prosperitetu. Kao što su lepa sela lepo izgorela, tako će izgoreti i lepi gestovi i sve će se vratiti u kolotečinu. Isto bi, ili gotovo isto, bilo da je mandatar vlade neko drugi, a da su ministri sve sami eksperti. Ovde se radi o nečemu što se zove genius loci. Neka mesta su ukleta, neke deonice puteva pogibeljne, a da čoveku uopšte nije jasno zašto je to tako, jer se na prvi pogled ne razlikuju od drugih mesta i drugih deonica.
Tamo negde, početkom osamdesetih, pola u šali, a pola u zbilji govorilo se da ne postoji takav degenerik koji će uspeti da od „Studenta“ napravi loše novine (a svako malo su pristizali iz UK SSOS) niti se majci rodio genije koji će od kosmičke deponije, „Večernjih novosti“, napraviti dobar list. Da je „Student“, počem, nastavio da izlazi, tvrd vam stojim, bile bi to dobre novine, a „Novosti“, je li, čuvaju tradiciju. Bilo koju i bilo čiju.
Dođe tako, vo vremja ono, na mesto glodura „Studenta“ mladi, nadobudni i ambiciozni marksista iz, recimo, Gornjeg Pičkovca. Dobio je direktive, gori od želje da ih sprovede, da se dokaže, ali posle samo mesec-dva dana proradi genius loci i pičkovački aparatčik se prekonoć pretvara u buntovnika i počne da pravi sjajnu novinu.
Slično je, ali u obrnutom smislu, i sa Srbijom. Može ovde predsednik republike postati ličnost formata Mahatme Gandija, a premijerka majka Tereza; mogu ministri biti uglađeni, oksfordski đaci, džaba poso. Mesec-dva nakon što bi ušli u državne mutlake, proradio bi genius loci i prekonoć bi i Mahatmu i majku Terezu i oksfordske đake pretvorio u prekoplotaške daseine, jajare, lopuže i lažove. Metafizika nas kara, cenjeni publikume. A nigde metafizičara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
