Grogirani i šokirani

Ako se i jedna stranka u Srbiji, makar izdaleka, makar za trenutak približila idealu moderne, efikasne i ideološki profilisane partije, bila je to DS, a pogledajte na šta sada liči? Već je prošlo četiri meseca otkako nova vlast žari i pali, nekontrolisano smenjuje i još nekontrolisanije postavlja sve nekontrolisanije ličnosti na ključna mesta u državi, počev od praviteljstava matičnih biblioteka, zaključno sa džumhurbaškanskim konakom, a DS se još ni jednom nije oglasila. Ako ne računamo Tadićev apel da se smeni novi kulturni Karađorđe, Kolarević, koga su šaljivčine već prozvale Poslastičarević.

Izgubiti gotovo apsolutnu vlast popriličan je šok čak i u državama demokratskijim od naše. Ali ako šok potraje nekoliko meseci i preti da će potrajati još nekoliko, iz toga se, dame i gospodo, može izvući samo ovaj zaključak: da je gotovo apsolutna vlast gotovo apsolutno iskvarila Demokratsku stranku u kojoj je – mnogo pre sunovrata – jedini faktor kohezije bio lični interes i pristup kasama, kasicama i prasicama, ako razumete šta hoću da kažem.

Nikakva su uteha realni i već vidljivi izgledi da će se takozvana nova vlast – koja takođe lagano postaje apsolutna – zbog prirode svog ljudskog materijala još apsolutnije iskvariti i da će Srbiju dovesti na samo civilizacijsko dno, kome se ionako ogromnom brzinom približavamo.

Daleko sam, dakle, od bilo kakvog seirenja i šutiranja grogiranog boksera, bolje reći – košarkaša. Ali ako su, dok behu na vlasti, Tadić i njegova ekipa bajagi vapili za kritikom, a na kritike nisu davali ni pet para, možda ne bi bilo loše da se na kritike osvrnu sada, kada im nad glavom visi ista ona sudbina koju su oni svojevremeno spakovali radikalima. Čeda Jovanović je (pretpostavljam iskreno) Tadiću nudio da se stavi ne čelo pokreta „Preokret“ i da, onako džumle, povede Srbiju na put sveobuhvatnog preporoda. To se, iz ovog ili onog razloga, nije dogodilo. I zato nam se dogodilo ovo, što je još mnogo bolje nego ono što se iza brda valja.