Vaistinu je Marks bio u pravu rekavši da se istorija jednom događa kao tragedija, a da se potom ponavlja kao farsa, mada bi možda – uzimajući u obzir skorašnji torta-performans njegovih beogradskih sledbenika, novih SKOJ-evaca – bolje potrevio stvar da je rekao – komendija.

Nemojte se ibretiti, nije tipfeler, ono „n“ između „e“ i „d“ namerno je utureno. Komedija je, naime, jedna stvar, a komendija nešto sasvim drugo. Razlika je ogromna. Kao između istorije i farse.

Držim da je u konkretnom slučaju – aferi „gađanje Bernara Anri Levi-ja tortom“ – mnogo bolje što se dogodila komendija, a ne istorija jer su prethodnici novoskojevaca svoje protivnike umesto tortama gađali bombama. Ono, fakat, i drevni i novi skojevci su zagriženi sledbenici Marksa, s tim što su oni predratni bili „na liniji“ Karla, a ovi su novi „na liniji“ Gruča Marksa, filmskog filozofa (nije ironija) koji je – slično kao i Anri Levi – napravio sjajnu karijeru i zgrnuo solidan imetak kao meta za torte.

Anriju se Levom mora priznati da je skojevsku tortu u lice podneo gručomarksistički, dakle bez preteranih emocija i ibrećenja, što nije čudo budući da, kako sam se obavestio iz štampe, tortu u lice svako malo dobija i na trulom zapadu. U Danasu se, međutim, sutradan posle torta-incidenta pojavio napis koji je novoskojevcima prebacio što nemaju muda da tortom gađaju Vulina ili Dačića, na šta su skojevci u jučerašnjem broju uzvratili da Vulinu i Dačiću „nije lako prići“, što, po meni, uopšte nije tačno.

Lako je, držim, prići i Vulinu i Dačiću, ali je opasno prići im s tortom, a još je opasnije – i to s pravom opasnije – baciti im tortu u lice. Nemojmo, ljudi moji, demokratiju shvatati u gručomarksističkom maniru. Svako, fakat, ima demokratsko pravo da dođe na javni skup i da na tom skupu svoje neslaganje sa filozofijama Anri Levija, Dačića ili Vulina izrazi povicima „dole Anri Levi“, „ua, Vuline, pederu“, „Dačiću, lezbejko“, ali niko nema prava da bilo koga od nabrojane gospode – ili bilo koga drugog – gađa tortom (ili bilo čim drugim), a ukoliko si neko ipak prisvoji to pravo, onda tog dilbera/ku treba promptno uapsiti i – Vulinovim rečnikom – „procesuirati“.

Do ne bi „afere torta“ nikada, recimo, ne bih saznao da je i moj bivši karadušmanin, Đole Vukadinović, duboko u duši skojevac i marksista. Đole je – čvrsto stojeći „na liniji“ gručomarksizma, na kojoj je, kad bolje razmislim, oduvek i stajao – u Skupštini postavio pitanje a da zašto se Anriju Levom, kao osvedočenom srbomrscu i pozvaru na bombardovanje, ne zabrani ulazak u Srbiju. Dobro je ipak što Đole i skojevci nisu otišli i korak dalje i zatražili da se Anri Leviju zabrani i povratak u Francusku .

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari