Moram priznati da onomad, kada je Bata Gašić blagolupio da „voli novinarke koje lako kleknu“, nisam saučestvovao u snažnom duševnom bolu koji je promptno obuzeo feministkinje, krugove dvojke i sve one koji se – ne bi li manifestovali svoje evropejstvo – ne izuvaju pred vratima.
Da li to znači da mislim da Bata Gašić nije trebalo da bude smenjen? Ne! Mislim da nikada nije trebalo da bude postavljen na mesto militarnog popečitelja, a još manje (nakon izdržane epitimije) na mesto šefa udbe i da su – kada je već postavljen – neukusne aluzije na felacio (iliti narodski – pušagiju) jedna od najmanjih šteta koje proizilaze iz sveopšte burazerizacije i diletanatizacije države Srbije.
Osim toga, držim da je nekrivično delo zbog koga je Gašić zglajzao pogrešno kvalifikovano kao seksizam, umesto kao prostakluk. Takođe držim da se dame protiv (fakat svudaprisutnog) seksizma mogu mnogo uspešnije izboriti onako kako su se vaktile (vrlo uspešno) borile izvesne moje drugarice – imena im ne pominjem da im se unuci ne uzibrete – koje su, kada bi im neki „Mićov“ na užičkom korzou dobacio ili predložio nešto „seksi“, đilkošu odrešito uzvraćale sledećom replikom – „marš, majmune, u tri lepe pizde materine“. I da vam uncle Bas nešto kaže: Đilkoši su redovno podvijali repove i vraćali se na svoje prirodno mesto na lestvici evolucije, koja je proteklih dana bila pravi hit.
Slična stvar – doduše neuporedivo manje eksplicitna i mnogo nenamernija – dogodila se Saši Jankoviću, koji je, parafrazirajući kapetana Dragana, TV voditeljki rekao da joj nešto, nebitno sad šta, može reći, ali da je – nakon što joj to kaže – mora poljubiti, što je u beogradskoj čaršiji i mahalama izazvalo pravu moralnu paniku, narodnjacima dalo povoda za seirenje (isti ste kao i mi) i u konačnici izazvalo masovno razočarenje u Sašu Jankovića, njegov pokret i – uopšte – u ideju opozicionog delovanja.
E sad, ako Janković jednoga dana bude skinut sa stuba seksističkog srama, ako nastavi političko delovanje i ako misli da to čini ozbiljno, toplo mu preporučujem da ne podleže iluziji o urođenoj političkoj mudrosti Srba, da se okane političke filozofije štapa i kanapa i da – između ostalih – angažuje eksperta koji će ga podučiti javnim nastupima i ukazati mu na scile i haribde koje ga čekaju u skomračnom medijskom svetu. U suprotnom – sve i ako osvoji vlast – dogodiće mu se (a i svima nama) ono što sam mu u prethodnim kolumnama predvideo: amaterizam njegovog pokreta postaće lak plen profesionalnih muljatora, a pokretova dobronamernost još lakši plen nedobronamernih, pa bi se lako moglo dogoditi da Jankovićev vojni popečitelj u dijalektičkom razvoju ode i korak dalje i da u susretu sa novinarkama pređe sa reči na dela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
