Hajdučki ćevabdžija

Da obnovimo gradivo. Poslednji prekjučerašnji pasus je podigao kamen sa neprijatne (ali neporecive) činjenice da je naricanje nad (takođe neporecivom) neslobodom medija empirijski obesmišljeno masovnim nekupovanjem i nečitanjem one nekolicine slobodnih medija, što je moju malenkost navelo na osnovanu sumnju da u Srbiji malo ko ima išta protiv neslobode medija pod uslovom da ta nesloboda bude „pod našim uslovima“.

I za naš račun.

Otuda uopšte ne treba sumnjati u iskrenost zgražavanja našeg primarnog fikusa, Ane Brnabićeve, nad makar stidljivim spočitavanjem neslobode medija u Srbiji. Brnabić – i ne samo ona – vaistinu misli da su naši mediji lideri Evrope u slobodnom informisanju i u nekim aspektima je u pravu; na „slobode“ koje si priušavaju naši tabloidi – osim u Ruandi uoči obračuna Hutua i Tutsija – nigde u svetu nećete naići.

Rekoh onomad da su trafike moji univerziteti. Svakog jutra kad u društvu moje keruše Končite kupujem Danas, cigare, (zimi i papirne maramice), primećujem da ukoliko su ispred mene dvojica trojica u redu, bar dvojica od te dvojice-trojice kupe Informer ili Večernje novosti.

Za poslednjih deset godina, međutim, samo sam dva ili tri puta bio svedokom da je neko kupio Danas, jednom je jedan preda mnom (možda i da mi „učini“) kupio NIN, dočim nikada nisam bio svedokom da je iko kupio Vreme. Za tačnost informacija garantujem.

Dobro, de, kratko se ja pred trafikom zadržim, a „uzorak“ je, što rekli sociolozi, mali, ali podozrevam da bi rezultat bio manje više isti sve kad bih pred trafikom prestajao ceo dan pomno vodeći evidenciju u koliko se primeraka koje novinčine prodaju.

Da bi slobodni mediji uopšte bili mogući, neophodne su slobodne ličnosti i slobodni građani a takvi su u Srbiji – u kojoj se tržišna cena slobode kreće u rasponu od ferarija do sendviča sa podrigušom – retkost, maltene vrsta u izumiranju.

Sloboda je nemoguća u kolektivizmu, bez obzira da li je u pitanju kolektivizam Vučićeve Zem. zadruge D.O.O. sa neograničenom neodgovornošću ili kolektivizam bojkota AD sa neograničenom ograničenošću. Niti će vašu slobodu – naravno, ukoliko imate „visinu“ za nju – ugroziti i oduzeti Vučić, niti će vam je – ako ste dovoljno glupi da u to poverujete – pokloniti Đido, Dildo, Guzijan i Boškić.

Oba napred pomenuta kolektivizma – neraskidivo povezana međusobnom mržnjom – upravo se raspadaju pred vašim očima, pa vam dajem savet koji je onaj Svetogorac dao ustanicima malih porobljenih naroda – ne nasedajte, nije to vaša borba. S nadom da neću završiti kao hajdučki ćevap, želim vam sve najbolje u životu i radu.