Heroji pandemije 1Foto: Stanislav Milojković

Ima tako ljudi (sva tri pola) – a naročito ih je puno u Srbiji – kojima ratna i vanredna stanja kao da daju krila i privid smisla njihovim (po pravilu čemernim i beznačajnim) egzistencijama.

Za takve, vanredno stanje je idealna prilika da se dokažu, proslave ili da (ako su već proslavljeni) slavu vozdignu do zvezdanih visina. Prošlog, recimo, utorka, u osvit vanrednog stanja, živ nisam bio da sačekam kolumnu našeg druga, krleta22, čisto da vidim šta u vanrednom stanju sanja, a šta mu se događa.

Imadoh šta i da vidim.

Kao čovek akcije, Krle je predložio momentalno ukidanje Tvitera i ostalih društvenih mreža – koje, glagolji Krle, neodgovorni elementi koriste za poturanje klipova u točkove naše bobe protiv korona virusa – pa je onda otišao i korak dalje i preporučio „deratizaciju“ tih nenarodnih elemenata.

E sad, tu ima jedna kvaka.

Čak je i uvakvom, vanrednom stanju. krle22 bio polovično u pravu. Široj naime, javnosti nije nepoznat moj snažan animozitet prema tzv. društvenim mrežama – diseminatorima zaraza gorih od korone – koje je vaistinu trebalo zabraniti dok su bile u fazi ekspres lonca, ali zabranjivati ih sada, kada su u fazi lokomotive, apsurdan je postupak, u Srbiji dvostruko apsurdan, pride i opasan jer je u istorijskim razmerama koliko juče ratno/vanredno stanje ovde bilo povod za odstrel političkih protivnika.

Kako vidimo, Krletov predlog nije prihvaćen na „najvišem mestu“, zacelo neće ni biti – bar dok se drugačije ne naredi – ali ne treba u Srbiji lansirati takve ideje. Ima i elegantnijih puteva koji vode u Visoko Dupe.

Toliko na tu temu.

Prelazimo na fenomenologiju epidemije. Na podobije Jehovinog svedoka već godinama pratim znake vremena i kako je vreme odmicalo sve sam češće dolazio do zaključka da globalna vavilonska pomahnitalost i zahuktalost moraju na neki način biti zaustavljeni.

Prošle godine preminuli maitre, Virilio, još je ranih devedesetih upozoravao da je ubrzanje moguće do izvesne granice posle koje na scenu stupa inercija.

To vam je u dlaku kao slow motion. Da bi se proizveo utisak usporenosti, filmska traka se ubrzano propušta kroz projektor.

Ima još primera.

Svi znate šta biva kad se automobil zakuca u banderu pri brzini od 100 km/h. Fakat, naglo se zaustavi, ali ispadne težak belaj. E, upravo se to dogodilo modernom svetu. Iz faze lokomotive vratio se u fazu zemljanog lonca.

Epidemija ga je zaustavila takoreći u trenu, granice su pozatvarane, međunarodni saobraćaj (osim najnužnijeg) obustavljen, građanstva i pučanstva stavljena đa u strožu đa u relaksiraniju izolaciju, poslovi (osim najneophodnijih) zastali, spektakli – opijum XXI veka – otkazani, a svetom se raširila polarna inercija (Virilio) stanje konfuzije (siguran sam da ga sve osećate), koje širom otvara vrata nepredvisivostima svih vrsta.

Je li bilo dosta zla danu današnjem? Nastavak u sledećem broju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari